S obje strane Drine: Gdje je tu Srbija?

Glas Srpske 18.07.2007 00:00

Piše Branimir Bata Grulović

NAJNOVIJI rezultati javnog mnjenja pokazuju da popularnost Rusije među građanima Srbije prevazilazi sva očekivanja. Postpetooktobarski rezultati istih istraživanja su pokazivali da su evroitegracijski procesi bili bez premca na prvom mestu. Pomoć Rusije, zahvaljujući kojoj je došlo do mirne smene vlasti, nakon burnih događaja 5. oktobra 2000. godine, nije podigla popularnost Rusije kod građana Srbije. Uprkos činjenici da je Rusija u prvim danima nakon pada Miloševićevog režima, oprostila pozamašan dug koji je Srbija imala prema toj velikoj zemlji, te da je Srbija, što bi se reklo "na reč", dobila veliku količinu energenata da se prevladaju početni problemi koje je donela tranzicije, nisu bili dovoljni da se građani i vlasti okrenu prema Rusiji. U to vreme čak je stvorena atmosfera kao da se Srbija konačno i za svagda odrekla nekad tradicionalnog saveznika i velikog brata na istoku. Najnoviji rast popularnosti Rusije među građanima Srbije objašnjava se ruskom jasnom i doslednom politikom prema Kosmetu. Ta i takva ruska politika postaje zagonetka i za političke analitičare, koji pokušavaju da odgonetnu čime je to Rusija rukovođena da svojom politikom ide na ruku Srbiji, kao i da dođu do odgovora šta se može dobiti, a šta izgubiti takvom politikom. Imajući u vidu onu narodnu koja kaže da velika riba jede malu, bojim se da je Srbija suviše obećala Rusiji za njen čvrst stav kad je u pitanju budući status Kosmeta. U nekim beogradskim političkim krugovima već se može čuti da je vlada Vojislava Koštunice Rusiji "ponudila" naftnu industriju, JAT, elektroprivredu i ko zna šta još. U ovom trenutku, teško je poverovati u tako nešto, ali nikad ne treba reći nikad. Sa druge strane, ovo nije prvi put u istoriji da se velike sile "prepucavaju" preko naših leđa. Očigledno nismo dorasli političkim igrama velikih sila, i nikako da izvučemo nauk iz istorije, posebno iz rusko - srpskih odnosa. O uticaju Rusije, pa i Kine, na ishod pregovora o Kosmetu, direktor beogradskog Evropskog pokreta Živorad Kovačević kaže da će Moskva i Peking u vezi sa Kosmetom uraditi sve što je u njihovom interesu. Pogrešne procene zvaničnog Beograda o političkim interesima Rusije i Kine mogu da Srbiju dovedu u veoma neprijatnu situaciju. Konačno može se dogoditi da zapad bude rezervisan prema nama zbog preteranog vezivanja za Rusiju, a Rusija može da ostane neutralna, kao i Kina, kad se bude glasalo za konačnu verziju rezolucije SB o Kosmetu. Odnosi Rusije i Kine u ovom momentu su u usponu. Strateški partner Rusije u otporu prema politici SAD i NATO je Kina. Mada Kina ne traži strateške partnere jer je izabrala svoj put razvoja i ekonomski nezaustavljivo jača. Trenutno Kina kupuje naoružanje od Rusije, a Rusiji prodaje hranu. Kad Rusija nauči da proizvodi hranu, a Kina oružje, Rusija neće biti potrebna Kini. Strateško partnerstvo sa Kinom veoma se lako može prekinuti u nepovoljnom trenutku za Rusiju i okrenuti se protiv nje same. Kinezi napuštaju svoju prenaseljenu zemlju i naseljavaju se u Sibiru. Zvanična Moskva nema podataka koliko Kineza već živi u tom delu Rusije, milion, dva, pet..... Položaj Rusije nije ni izbliza onakav kakav bi Moskva želela. Zato ta velika zemlja mora da igra lukavo, što je deo velikih političkih igara. Saradnja Rusije sa Indijom, zemljom koja nije u veoma bliskim odnosima sa Kinom, zasniva se na drugim nivoima. Indija od Rusije dobija tehnologiju da sama proizvodi oružje. U jednom trenutku Rusija će morati da izabere s kim će da ostvari partnerstvo. Indija, po svom geopoltičkom položaju, teško da je zemlja sa kojom Rusija može da pravi partnerstvo koje bi imalo težinu u odnosima sa SAD i NATO.... Srbiji treba samo još korak do punopravnog članstva u NATO. Sa pravom možemo da se zapitamo; Gde je u tim ruskim političkim igrama Srbija? Može se slobodno reći da nije u prvom planu!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.