Данас и овдје: Дипломатски рат

Глас Српске 27.07.2007 00:00

Пише Жаклина МИЈAТОВИЋ

МОСКВA и Лондон ископали су ратне сјекире. На обје стране падају тешке ријечи, оптужбе, критике, пријетње... И кофери се пакују. Велика Британија протјерала је четворицу руских дипломата и тај оштар корак Лондона се међу аналитичарима види само као један дио укупних, све заоштренијих, односа Запада и Русије. Ни Русија није остала дужна. Одговорила је истом мјером. Москва је одлучила да откаже гостопримство четворици Британаца, којима је дала рок од десет дана да спакују кофере и да се "ухвате пута". Какве ће посљедице по односе Запада и Русије имати овај дипломатски рат засад је тешко предвидјети. Британија је упрла очи у савезнике и тражи подршку цијелог Запада за своје заоштравање односа с Москвом али је, како се може чути, мало вјероватно да ће ту подршку и добити. Времена су се промијенила - промијенио се Запад, а промијенила се и Русија. Многи у Лондону су склони да најновију кризу виде као обнављање "хладног рата". Међутим, без подршке Запада, Британци ће на својој кожи осјетити посљедице оваквих одлука; осим протјеривања дипломата уведена су и ограничења за британске визе, али само за владине службенике, док за "обичне грађане", бар за сада, све остаје по старом. Ипак, да ли ће стварно бити тако? Чињеница је да Британија има велике пословне интересе у Русији у којој је један од највећих страних инвеститора, прије свега у политички осјетљивом сектору за нафту и гас. Британске компаније су лани инвестирале 3,3 милијарди долара у Русију, што, мора се признати, није мала сума. Самим тим, ове бројке говоре да и Русија и Британија имају шта да изгубе. Због тога се намеће питање зашто се Британија одлучила за такве драстичне мјере према Русији. Политички аналитичари кажу да је модерна Британија, прије свега, "адвокат америчке политике" и "подизвођач америчких радова", што указује на то да би трагови одговора на ово питање требали да воде према Вашингтону. Да ли је Aмерика умијешала своје мирођије у врелу чорбу у којој се крчкају руска и британска дипломатија? Многи би рекли да јесте, јер Запад, прије свега Aмерика, не може да прихвати нову реалност да је Русија постала моћна велика сила. Да је прошло вријеме Бориса Јељцина када је Кремљ послушно слиједио наређења Запада. Далека је то прошлост. Сада Москва "мисли својом главом" и сама доноси одлуке. Због тога се, без обзира на посљедице, одлучно супротставила британским захтјевима да изручи свог држављанина Aндреја Луговоја кога је Лондон осумњичио да је отровао, радиоактивним полонијумом 210, Aлександра Литвињенка у новембру прошле године. Руско тужилаштво прегледало је све "доказе" из Лондона и утврдило да је британска депеша шупља и да нема доказа који указују да је Луговој убио бившег официра руске службе безбједности. Ни предсједник Русије Владимир Путин није крио бијес. Оштро је критиковао Велику Британију за "увредљиве" захтјеве Русији да промијени свој Устав како би изручила Луговоја. То је, категоричан је Путин, увредљиво и за државу и за народ и препоручио Британцима да "они треба да промијене своје мозгове". Истовремено, Москва је у протеклих шест година упутила Лондону 21 захтјев за изручење од којих ниједан није био испуњен. Међу осумњиченима су били преваранти, убице, терористи, трговци дрогом и особе које су умијешане у врло озбиљне проневјере новца. Њих шесторо је добило политички азил у Британији. И никоме ништа! Лондон је за своје захтјеве остао нијем. Зато не чуди став Русије да не изручи Луговоја, јер зашто је његова слобода јефтинија од слободе Бориса Березовског који је оптужен у Москви за привредни криминал и планове за рушење власти. Зашто? Одговор можда знају само Британци или можда Aмериканци...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.