Данас и овдје: Човјек којем се (не)вјерује

Глас Српске 21.09.2007 00:00

Пише Томо МAРИЋ

СВИЈЕТУ је данас потребнија истина о БиХ, с обзиром на то да је на силу и мимо воље свих њених народа проглашена за државу, него све тренутне (и, најчешће, магловите!) користи у процесу глобализације које може да има од такве БиХ модификоване насилним реформама. Aко историја све европске народе подучава, у БиХ она опомиње, као што опомиње и чињеница да је некадашња централна република југословенске федерације увијек била земља без истине, или другачије речено, земља са три истине, из три, а из ситног ћара, виђена понекад и из два угла. Овдје се до истине не долази погледом у будућност, већ увијек враћањем у прошлост, па тако када се из данашње перспективе освијетли почетак деведесетих година прошлог вијека, онда се у правом свјетлу могу схватити поруке, тадашњих искусних, али већ уморних и истрошених, комунистичких политичара, који су упозоравали "политичког јастреба" Хариса Силајџића да се чак ни у политици не смије бесконачно и безочно лагати, јер се може изгубити и оно зрно политичког осјећаја за правду и истину. Лажљивцу се не вјерује чак и када говори истину! Срећа је, прије свега за БиХ, па тек послије за Републику Српску, што овог часа између два незрела и два политичара без добрих намјера за све народе у БиХ - Жељка Комшића и Хариса Силајџића - сједи мудри Небојша Радмановић, дубоко свјестан овдашње збиље. Он је за све вријеме откако помињана тројка води земљу, једини у сваком часу био начисто каква се опасност надвија над БиХ ако се договори и компромиси замијене искључивошћу и бахатошћу. Упозоравао је и енергично се супротстављао осионости и Хариса Силајџића и Жељка Комшића, апеловао на јавно мњење и - издвојену са политичком моћи - сарајевску чаршију, да се БиХ не може градити лажима и неискреним коалицијама, једноставно речено - преварама. Показало се, по ко зна који пут у практичном животу, да су стари Кинези рекли истину за цијелу планету да су "најглувљи они који неће да чују!" И тако се стварало врзино коло, распамећивао несрећни народ, да би својеврстан политички конгломерат прије два дана добио епилог бх. стварности - на Генералну скупштину Уједињених нација на Ист Риверу, у Њујорку, ова земља путује са политичком платформом за цијели свијет која је свачија и ничија. Њен садржај лако је претпоставити ако је Харис Силајџић био "за", Небојша Радмановић против, а резервни играч у овој преозбиљној игри Жељко Комшић, уздржан. Шта послије свега? Они који се надају да се у каквој-таквој БиХ може, ипак, живјети без крви и рата, вјерују Небојши Радмановићу, вјерују му, јер је и до сада сваку невољу искористио да покаже примјерену политичку зрелост и велику политичку храброст. Један од усуда проклете авлије је и тај да се у животном мраку и политичком тумарању појаве, као богом дани, људи којима се вјерује, јер је смртнику остало још само то...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.