Хрватска "Олуја"(16)

Глас Српске 17.08.2007 00:00

Само два дана након што је Хрватска 15. јануара 1998. године преузела од УНТAЕС-а администрацију у Славонији и Барањи из кућа у Белом Манастиру избачено је једанаест српских породица. "Тихи" егзодус је почео.

Потврда тезе да су хрватске власти планирале да "мирнодопским методама" избаце из Хрватске и остатак Срба концентрисан у источној Славонији, стигла је врло брзо након што је Хрватска од УНТAЕС-а преузела администрацију у том региону. "Дневни телеграф" од 17. јануара 1998. године доноси вести о начинима терора над Србима у источној Славонији и Барањи. Наиме, само два дана након што је 15. јануара 1998. године Хрватска преузела управу, из својих кућа избачено је 11 српских породица на подручју Белог Манастира. О томе "Телеграф" пише: "Прексиноћ је испред куће, која му је дата на коришћење, у селу Грабовац убијен Србин Емил Драгичевић, избеглица из западне Славоније". О томе Шпиро Лазиница, заменик градоначелника Белог Манастира, прича: Емила Драгичевића, Србина старог 77 година, јуче је на кућном прагу у селу Грабовац, убио Хрват Мартин Корда (61), повратник из избеглиштва за кога се сумња да је пре месец дана учествовао у убиству још једног Србина, због чега није био хапшен. Међународни посматрачи УН саопштили су да је Корда, који је на Драгичевића пуцао из калашњикова, био пијан". Селите се из Барање О другим методама репресије на Србе у том региону "Телеграф" пише: "На згради Удружења приватних предузетника ових дана освануо је натпис: "Забрањен улаз Србима и псима". Лазиница упозорава да "ситуацију заоштравају и све учесталије претње телефоном, од стране Хрвата, који од Срба траже да им продају имовину у бесцење или да се селе из Барање. "Политика" од 24. фебруара 1998. преноси писање "Вјесника" о изјави Војислава Станимировића да се из источне Славоније у последњих четрдесетак дана иселило око 5000 Срба. У иностранство је отишло 1.500 особа, највише у Норвешку (750), затим у Енглеску и Канаду. Разлози за исељавање су безбједносни и социјално-економски. Он је саопштио да је у том подручју 1991. године било 79.860 Срба, да је 1995/96. било 127.314 домицилног и прогнаног српског становништва, а да 1997/98 број Срба се смањио на 67.284 и да се даље смањује. "Блиц" од 17. фебруара 1998. преноси провокације "праваша" у Вуковару, које званичне власти Хрватске нису спречиле. Наиме, челник ХОС-а (паравојне јединице Хрватске странке права) Ђапић, са својим присталицама, демонстрирао је у Вуковару скидање српске заставе, показујући шта му је намера и шта Србе очекује ако се не иселе и из овог подручја. Ђапићев "бојовни поход на Вуковар није изненадио хрватске власти и јавност, јер је он демонстративни долазак својих присташа у Вуковар више пута најављивао. Он никада није крио своје намјере. Као заступник у Хрватском сабору, протеклих година је у разним приликама истицао шта мисли о Србима и њиховом етничком чишћењу". У једној расправи у Заступничком дому Сабора, пре "Олује", Ђапић је, залажући се за" војни начин ослобађања окупираног хрватског територија", нагласио да је за њега "чишћење Крајине еколошко питање". Кад је међународна заједница, након "Олује" почела вршити притисак на Хрватску да омогући повратак избеглих Срба, Ђапић је огорчено са саборске говорнице узвикнуо да "онда нисмо ништа направили". Замерио је УНТAЕС-у када је одлазио из источне Славоније да је "сачувао превише Срба"! Познато је да је владајућа странка на последњим изборима помогла Ђапићу да његова странка некако уђе у Сабор. Познато је и да је пре последњих избора Туђман "хосовце" признао за саставни део Хрватске војске и поделио им чинове и одликовања. A Ђапић тражи смену Владе због "попустљивости" према међународној заједници и Србима и већ годинама велича усташког поглавника Aнту Павелића и поносно слави 10. април, дан НДХ, позирајући испод Павелићевих слика. Сада Европа врши притисак на Хрватску да омогући повратак српских избеглица. "Политика" од 19.3.1998. наводи да се од укупно 200.000 избеглица досада вратило свега 30.000. У исто време наводи се да хрватска полиција "не штити Србе у Сремско-барањској области", па се зато наставља "тихи егзодус" српског становништва из тог региона. То је изјавио у Загребу портпарол мисије Организације за европску безбедност и сарадњу Марк Томсон. Он је изјавио новинарима "да је због сталних претњи, застрашивања и напада на српско становништво у Сремско-барањској области, само у последња два месеца више од 1.600 Срба затражило азил у Норвешкој. "Навео је и један случај" када је полиција ове недеље мирно посматрала како један Хрват избацује из стана српску избегличку породицу." Држава етнички најчистија Војислав Станимировић, како преноси лист "24 часа"од 20. марта 1998. године, изјавио је ријечком "Новом листу" да је "од 15. јануара 1998. године, из источне Славоније отишло 6.000 Срба". A, хрватски амбасадор у Европској унији Јанко Враницани-Добриновић, упозоравајући на проблем повратка Срба, рекао је: "У Европској унији Хрватску сматрају једном од етнички најчистијих земаља у данашњој Европи". Предсједник Хрватског хелсиншког одбора Иван Звонимир Чичак изјавио је: "за 24 часа". Сада се Срби у Хрватској могу осећати као црнци у селу у коме живе само белци, чланови групе Кју Клукс Клана". Веома је тешко доћи до исказа очевидаца злочина и међу Србима, а поготово међу Хрватима, нарочито код лица која још бораве на територији Хрватске или тамо имају родбину и имовину. Ипак, нарочито у периоду пре и непосредно после "Олује", сведочили су људи, посебно они којима није више стало и до сопственог живота. Изјаве сведока су добијене захваљујући углавом документационо информационом центру "ВЕРИТAС", чија су документа високо вреднована и код међународних организација па и хашког трибунала, јер су базирана искључиво на аутентичним сведочењима страдалника и очевидаца злочина. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.