Досије "Гласа Српске": Повећан број убистава у послијер

Глас Српске 10.09.2007 00:00

Емоционална нестабилност и друштвена искљученост могу додатно усмјерити младог човјека на овакав екстремни избор, истакао Љубо Лепир... У позадини често алкохол

ГОТОВО да нема дана, а да до нас не допре вијест о томе да се негдје у нашем окружењу десило убиство. Према ријечима специјалисте психијатра и сталног судског вјештака Нере Зивлак- Радуловић, најчешће се дешавају убиства у афекту, а у позадини свега тога нађе се алкохол, поремећај личности са емотивном нестабилношћу, импулсивношћу, ниском толеранцијом на фрустрације. Психички стабилне особе у алкохолисаности ријетко ће, нагласила је, починити убиство. Убиство је, напоменуо је социолог Љубо Лепир, прије свега, појединачни акт екстремног насиља, који се искључиво веже за појединца и његове патолошке, социо-психолошке карактеристике. Колико год то апсурдно звучи, убиство, нагласио је Лепир, има своје комуниколошко значење за друштвену средину у којој се то деси. Наиме, према његовим ријечима, уколико неко посегне за тако екстремно насилним рјешавањем проблема или остваривањем властитих циљева који га опсједају, то за друштво може значити двије ствари: да постоје појединци које је веома тешко или скоро немогуће контролисати и да превентивни друштвени механизми нису довољни за спречавање таквих догађаја. - Aко су, међутим, таква дешавања учестала, то наводи на размишљање да је дошло до значајнијег попуштања механизама друштвене контроле и неопходно их је системски анализирати, како би се адекватно могло реаговати. Ствари око убистава не би требало драматизовати на начин на који то раде медији, јер давање публицитета друштвено негативним појавама може проузроковати супротне ефекте - поручио је Лепир. Када се, навео је он, анализирају разлози убистава који се у посљедње вријеме дешавају на подручју БиХ, може се констатовати да је највећи дио њих проузрокован мотивима такозваних неријешених рачуна између дојучерашњих партнера по разним основама. Посебно забрињава чињеница да је дошло до значајног пораста младих у улогама жртава, али и убица. - Забрињавајуће је што је све више дјеце која потежу оружје. Наше генерације постају све насилније и то уче од неког, односно идентификују се са негативицима. Осим тога, и на телевизији дјеца непрестано могу да виде сцене насиља - упозорила је специјалиста психијатар Нера Зивлак-Радуловић. Пратећи дешавања у другим земљама, може се, сматра Лепир, констатовати да је тренд повећаног броја младих у овим улогама код нас у ствари дио једног глобалног процеса. - Емоционална нестабилност и друштвена искљученост могу додатно усмјерити младог човјека на овакав екстремни избор. Нажалост, данас су у свијету социјално најискљученији управо млади, тако да, у комбинацији са индивидуалним карактерним цртама, социјална искљученост може бити додатни "окидач" за чињење таквих екстремних радњи - објаснио је Лепир. Р. ШКОНДРИЋ СТAТИСТИКA Према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, у 2005., 2006. и шест мјесеци ове године десило се укупно 69 убистава. Током 2005. године на подручју Српске била су 24 убиства, годину касније 31, а за шест мјесеци ове године 14.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.