Позлаћене канцеларије

Позлаћене канцеларије
Ведрана Кулага
12.08.2015 23:15

БиХ има администрацију на којој би могле да јој позавиде и далеко развијеније и напредније земље, барем по бројности. За њихове потребе било је, а и сада је, потребно обезбиједити на хиљаде квадрата пословних и других простора да би имали гдје да испоље своје знање и умијеће у разним областима.

На том веома важном испиту, ако се узме у обзир економско-социјално стање у земљи, пали су многи главни људи разних агенција, дирекција, канцеларија и других институција које су у протеклим годинама формиране на нивоу БиХ.

Без стратегија и критеријума редом су бирали просторе за рад из којих директно гледају на градске централне улице на којима су, како кажу појединци, и проводили више времена неголи у самим, могло би се рећи, позлаћеним канцеларијама. Част, наравно, изузецима који су отишли мало даље од врелине центра, скрасили се у скромним канцеларијама и оправдали плату која им је редовно стизала на рачун.

Штета што у њима примјер како треба да се ради није видјела већина чија је мјесечна кирија прелазила двије, три па и више хиљада марака или онај дио који је плаћао просторе, а није их ни користио.

Издаци за закуп простора за смјештај институција одавно су многима трн у оку, а како и не би били када годишњи рачуни за те намјене премашују 19 милиона КМ. Заједничка идеја да се купе простори за боравак и рад армије запослених добила је зелено свјетло Савјета министара, али ствари теку споро па су неке од институција морале лани да посегну за новцем из буџетске резерве јер нису преселиле на предвиђена мјеста у Бањалуци, Сарајеву, Мостару и другим градовима.

Очекивања су велика, а реализација спора, што и не треба да посебно чуди када је у питању БиХ.

Многи закуподавци у протеклим годинама су, како се чини, добро зарадили по основу станарине коју су им плаћали за смјештај разних институција на нивоу БиХ. Имали су среће јер су имали просторе. То је једино било битно јер за цијену нико, изгледа, није ни питао. Није било битно да ли ће по квадрату плаћати десет, 15, 20, 30 или више марака јер ће те мјесечне и годишње рачуне покрити заједнички буџет.

Надајмо се да ће идеја Савјета министара из децембра 2013. године у потпуности заживјети и да ће се неки опростити од "самачких" соба у строгим центрима и преселити на мјеста гдје ће им комшије бити друге дирекције, агенције и институције.

Колумне Коментар дана