Посланичке бриге

Посланичке бриге
Ведрана Кулага
07.08.2015 22:53

Бити народни посланик је велика част, али и још већа обавеза, а тога они изабрани морају и те како да буду свјесни. Од почетка до краја мандата.

То не подразумијева нијемо присуство сједницама Скупштине и механичко дизање руку када дође дан за гласање, јер народ не жели само да гледа лица изабраних "заштитника", већ и да их чује. Да чује њихов став и увјери се да ли заиста и чине оно што су обећали под шаторима и на трибинама када су дошли међу грађане да прикупе гласове и засједну у, за наше услове, и више него добро плаћене фотеље, клупе, столице.

Јер нико никога није бирао да ћути, без обзира на то какве приватне послове и обавезе још имају "за вратом". А имају их доста, да се не лажемо.

Многи народни посланици у актуелном скупштинском сазиву су власници или сувласници фирми, предузећа, руководиоци здравствених установа или појединих одјељења у њима, као и папирима затрпани правници, економисти, љекари који треба да буду увијек и свуда доступни онима којима су потребни, а то има своју цијену, коју, како год се окрене, плаћају грађани.

Скупштинске расправе посљедњих мјесеци и година показују да у тим минутама и сатима доминирају појединци који су већ препознатљиви обичном народу испред малих екрана, толико да се често може чути "ено га опет онај прича, док онај тамо наш ни уста да отвори", а не дај Боже и штогод да предложи.

Који су тачни разлози за то, тешко је прецизно рећи, али они који их дуже држе под лупом кажу да таквој слици доприносе и захтјевни приватни послови које обављају уз посланички мандат, али подвлаче да има и оних посланика којима је сједење у скупштинским клупама "убијање" времена, прилика за личне интересе и веома добар "џепарац".

Сасвим је јасно да обављање свакодневних приватних послова одвлачи посланике од обимних скупштинских материјала које добијају пред свако засједање, на које треба да гледају као на домаћи задатак који треба сами да раде. Барем његов већи дио, јер нико не зна све и не може детаљно да буде упућен у сваку област, од финансија, социјалних права, преко садње паприка и производње млијека до уставних амандмана.

Постоји и друга прича, а на њеном крају требало би да буде познато да ли њихови приватни послови, помијешани са мандатом у Скупштини Српске, резултују сукобом интереса. Ако да - моћи ће се посветити приватним обавезама, а ако не - чека их обиман народни домаћи задатак.

Колумне Коментар дана