Трошење новца пореских обвезника у РС

Глас Српске
Трошење новца пореских обвезника у РС

За репрезентацију у прошлој години Секретаријат републичке Владе потрошио 403.705 марака, два и по пута више него годину раније. Служба предсједника Српске, умјесто планираних 125 хиљада марака, потрошила 201.900 марака на репрезентацију

ФИНAНСИЈСКA недисциплина у појединим установама, министарствима, а нарочито општинама је, по оцјени главног ревизора Републике Српске Бошка Чеке, резултат лоших интерних контрола. - У ревизорским извјештајима стално подвлачим значај успостављања интерних контрола и правилника о репрезентацији, ограничења на трошкове мобилних телефона и горива - рекао је Чеко и додао да уназад двије до три године уопште није било никаквих ограничења трошкова. Он је подвукао да, када је у питању трошење новца пореских обвезника, Влада Републике Српске мора бити рационалнија, између осталог и приликом набавке нових аутомобила. Слаба карика су дефинитивно општине у којима је главни ревизор констатовао да постојећи систем интерних контрола не обезбјеђује адекватно планирање и рационално трошење буџетских средстава. Да има простора за уштеде показују ревизорски извјештаји према којим је, на примјер, за репрезентацију у прошлој години Секретаријат Владе Републике Српске потрошио 403.705 марака, што је два и по пута више него годину дана раније. Служба предсједника Републике Српске је умјесто планираних 125 хиљада марака потрошила 201.900 марака на репрезентацију. - Чињеница је да је предсједник Републике и његов кабинет потрошио најмање за репрезентацију, због чега се мора дефинисати ко у његовој служби има право на ову повластицу - напоменуо је Чеко. Народна скупштина Републике Српске је за репрезентацију лани потрошила 138.103 марака, што је три и по пута више од плана. Занимљиво је да су мјесечни дозвољени трошкови за мобилне телефоне од 70 марака за домаре, дактилографе, рачуновође и савјетнике, затим 250 марака за возаче и техничке секретаре до 500 марака за високе скупштинске функционере. По свему судећи, у Вијећу народа Републике Српске лани нису чули за ограничење трошкова. Делегатима у Вијећу народа су коефицијенти за плате увећани за 30 одсто по основу обављања најсложенијих послова и 20 одсто по основу отежавајућих услова рада. На сва та увећања мјесечно су им одобраване стимулације у распону од 15 до 30 одсто за "посебне резултате рада". Aли, ни то није све, јер су дијељене разноразни додаци - од накнада за одвојени живот и смјештај, преко регреса, огрјева, зимнице, до накнаде трошкова превоза за све запослене и накнаде за привремене и повремене послове. На све то су плаћани и мјесечни трошкови мобилних телефона између 100 и 300 марака. Предсједник Савеза послодаваца Републике Српске Дамир Миљевић је упозорио да се силном трошењу у стилу "пијаних милионера" у појединим институцијама мора стати у крај тако што ће републичка Влада да прецизира ко смије и колико да троши када су у питању трошкови горива, репрезентације, мобилних телефона и слично. - Због појачаног прилива новца у буџет по основу пореза на додату вриједност троши се као да су добили седмицу на лоту, тако да и те како има простора за затезање трошкова - оцјењује Миљевић. Портпарол Министарства финансија Републике Српске Маја Стојнић је рекла да је ово министарство сачинило документ оквирног буџета са буџетским ограничењима и рационализацијом материјалних трошкова који ће послужити буџетским корисницима при изради буџетских захтјева за 2008. годину. Д. ВРХОВAЦ - МИХAЈЛОВИЋ ВОЗAЧ Возач једног функционера у Вијећу народа је у августу прошле године приложио 10 рачуна за гориво и пропутовао 1.900 километара, иако је по евиденцији у то вријеме био на годишњем одмору. Преко благајне је тај возач за приложене рачуне горива за службени аутомобил наплатио 2.969 марака, што је 1.465 литара или 33 одсто укупне годишње потрошње. ГОМИЛAЊЕ ДУГОВA - Надлежне институције и Пореска управа Републике Српске морају повести више рачуна о наплати пореских прихода на којима је велика одговорност због нагомилавања дуговања. Нема логике да се из године у годину доносе одлуке о репрограму дуговања и да на крају та предузећа иду у стечај. Питање је зашто контролни органи нису раније реаговали и спријечили да порески дуг нарасте и на неколико милиона марака - нагласио је Чеко.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана