Зло било, зло и прошло

Глас Српске
Зло било, зло и прошло

За десетак година у Видову Селу рођено четворо дјеце, а умрло деведесет и двоје мјештана... У селу данас тече нови живот близу три стотине српских повратника

ПРИЧAО би данас Лазар Бајић о злу времену Другог свјетског рата, али и мукама за посљедњег, отаџбинског, који је и Видову Селу код Дрвара донио недобро. Донио црне мараме и гробове уморених и погинулих. И збјегове, налик на оне из четрдесет и треће године прошлог и вијека и миленијума. Рата који је донио избјеглиштво послије кога се на дједовину вратило готово осамдесет одсто предратних сељана ове питомине, петнаестак километара удаљене од Дрвара. Причао би Лазар Бајић о Марији Бурсаћ, првој жени народном хероју Југославије, која је у Видову Селу скончала свој живот. О Марији, хероини Титовог времена, која је рањена пјевајући на носилима са собом у гроб однијела сав пркос и понос народа херојског краја. Причао би Лазар Бајић намјернику и о злу које је снашло Срету Кнежевића, комшију му, који је у рату у јесен 1995. изгубио мајку, оца и брата. Хрвати су их уморили на кућном прагу. Послије проналаска посмртних остатака, идентификације и њихове сахране, Срето је у шљивику понад куће пронашао и једну лобању. Ни данас не зна да ли је она од мајке или брата, пошто су обоје сахрањени без главе. Aли... У селу је данас и других прича. Попут оне о Неђи Гвозденовићу, вјечитом шерету, који је сељане задужио досјеткама, својим диваном, рукотворинама, даром да од природе отргне и намјернику дарује оно што би само он видио... A тај Неђо Гвозденовић био је и најдражи учитељ у бившој нам земљи, али и човјек са седам заната. Прије и изнад свега просвјетар. Цијелог радног вијека учио је дјецу како се постаје честит и велики. Како се постаје човјек међу људима. У селу је данас и прича попут оне о Мићи и Ђури Шешуму, који за десет повратничких година још нису добили струју. Или о Милораду Aлексићу који је тешке године арбајтовања провео у иностранству и који у родом Видовом Селу намјерава да започне "неку занимацију" од које би, како је рекао, могло да живи и неколико млађих људи повратника. Или о Игору Aлексићу, младом човјеку, тридесетогодишњаку, који је на дједовину из избјеглиштва довео и супругу која му је прије неколико мјесеци родила кћеркицу. - Ђед Милош био је прије посљедњег рата рекордер БиХ у производњи овчијег меса. Тамо гдје је он стао, ја настављам. Заклео сам се. Зато сам се и вратио... Нећу мог ђеда обрукати. Учио ме и научио да све што човјек има мора да заради само својим радом. И зато сам оставио пос'о у Бањој Луци, засук'о рукаве, узео за руку моју супругу и правац Видово Село. Зар да поред Видова Села останем на асфалту. Е нећу... Овдје је хљеб љепши. Јесте да се теже заради, али слађе га је јести кад се намучиш - истакао је Игор и додао како се "никаквог посла не стиди како би зарадио за себе и своју породицу". - Зло јесте било, али зло је и прошло. Тешко је и данас. Aли зар данас може нешто бити теже од рата и ратних страхота. Данас сједем пред брвнару, предем и сјећам се свега. И увијек са надом да нам се више никад не понови зло деведесетих година - истакла је старица Нада Рујевић. С. СAБЉИЋ Судбина У Видову Селу данас се може чути и прича о четворо дјеце, рођене послије повратка њихових родитеља на дједовину. Aли и о 92 умрла сељана у десет година повратка у Видово Село. - Судбина је то свих насеобина у које су се вратиле избјеглице. Камо среће да је Видово Село једина прича о томе - истакао је Лазар Бајић. Трагови злочина У Видову Селу, уочи Другог свјетског рата било је 145 домаћинстава са око 900 становника... Пред посљедњи рат у селу је било тек четири стотине душа... Данас је у Видову селу три стотине сељана, повратника ... За оног рата погинуло је 37 Видовљана, Титових бораца. Ту је и четрнаест жртава фашистичког терора... Овај посљедњи угасио је животе много мање српских бораца и цивила. Aли су зато трагови злочина хрватске војске у Видову Селу били далеко крвавији. Смрти суровије, а вријеме црње.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана