Писана ријеч као опомена

 Писана ријеч као опомена
Александра Маџар
14.09.2016 00:05

Најдубље мисли, претворене у слова на папиру, чувари су људских судбина, историја, свих оних прича које истина и машта могу исписати. Изговорене ријечи често се забораве, али оне записане, остају као опомене, понекад истините, али горке, понекад као смијех и безбрижност. Истина је, живимо у времену када савремене технологије више владају нама него ми њима, то је прича о којој често читамо, пишемо и говоримо, али књижевност се против тога бори сваким словом утиснутим испод корица.

"Гласов" Сајам књиге, који је за 21 годину преживио и срећне и неке тужне дане, ипак је доказ да постоје и они који се у временима, када је култура на маргини друштва, боре да је очувају и ојачају.

И овог септембра у дворани "Борик" чује се жамор, у првом плану на штандовима су актуелни натписи који позивају читаоце да се зауставе, док радозналим погледима траже дјела која ће обогатити њихову кућну библиотеку. Дворана је будна, јер књижевност никад не спава, у ваздуху се могу чути све оне приче које су мотивисале писце за настанак њихових дјела, јер из часа у час око нас пролази живот и ситуације које инспиришу на писање.

Овог септембра осјетићемо како куца срце књижевности из пера руских, њемачких, бугарских, румунских, македонских, црногорских и српских писаца. Са својим искуством и дјелима допутовали су у Бањалуку, на "Гласов" сајам у оквиру Међународних књижевних сусрета, који се ове године одржавају први пут и важан су корак у јачању програмског садржаја сајма, а који смо организовали са Удружењем књижевника Републике Српске. По много чему различити људи, баш у Бањалуци, спојиће своје разлике у љубав према књижевности па ће свако од њих, дајући најискренији дио себе, указати поштовање великом Петру Кочићу којем у част организују свечано вече. Није ли то довољно јаких чињеница које показују да писана ријеч може да чува саму себе, а сајмови су ту као важна помоћ да дјела дођу до што већег броја људи?

Бити увијек на висини задатка и оправдати очекивања књижевности и читалаца није лако, јер није увијек све у нашим рукама, али трудимо се да достојанствено одбранимо снагу писане ријечи. Успијевамо ли? Довољно је разлога да вјерујемо да двадесет једну годину и ми сами пишемо странице културног живота нашег града и дајемо подршку књижевности, јер спасавајући књиге радимо на спасавању нас самих.

Колумне Коментар дана