Куда иду паре од сјече гламочких шума

Глас Српске
Куда иду паре од сјече гламочких шума

Ово што смо добили нису ни мрвице од колача који нас следује од од експлоатације шуме. Не знамо ни колико се шуме сијече ни колико прометује јер нас кантоналне власти о томе не обавјештавају, истакао Раде Гверо

СВЕ до посљедњег рата у БиХ, шумарство и дрвна индустрија биле су водеће привредне гране у западнокрајишким општинама Дрвар, Босанско Грахово, Гламоч, Босански Петровац... Чиниле су окосницу њиховог економског и друштвеног развоја и у њима је био запослен највећи број радника. Само у Шумско-индустријском предузећу " Шатор" у Гламочу радило је више од двије хиљаде радника. Шумска газдинства, пилане и фабрике за израду финалних производа од дрвета биле су носиоци развоја ових општина. Издвајала су значајна средства за стамбену изградњу, здравство, школство, електрификацију, комуналну и саобраћајну инфраструктуру, спорт, културу, социјалне потребе... Посљедњих година стање у шумарству и дрвној индустрији ових општина не може се препознати. Према оцјенама многих, горе је него икад. Ни налик оном од прије рата. Јавашлук је блага ријеч за оно што се ради у шумским комплексима Грмеча, Клековаче, Оштреља, Шатора... Пилане и други дрвопрерађивачки капацитети су опљачкани или су за багателу и у бесцијење приватизовани. Њихови нови власници, углавном новопечени хрватски тајкуни попут Маријана Филиповића, смањили су или потпуно обуставили производњу, машине распродали, а обесправљене раднике отпустили. Стање није ништа боље ни у шумарству. Према оном што се може чути шуме се и даље неконтролисано сијеку, а шлепери пуни обловине свакодневно одлазе у непознатом правцу. У општинама на чијем подручју се сијеку та шумска богатства тврде да од њихове експлоатације буџети немају готово никакве користи. Крајем прошле седмице општини Гламоч је из Ливна уплаћено 15.521 марака. - Ово што смо добили нису ни мрвице од колача који бисмо требали добити од експлоатације шуме на нашем подручју. Проблем је у томе што ми у општини не знамо ни колико се шуме сијече ни колико прометује. Кантонална власт нас једноставно не обавјештава о томе - рекао је начелник општине Гламоч Раде Гверо. Шта више, додао је, не знамо ни на коју основицу се обрачунава два одсто шумског доприноса. Да ли на продату дрвну масу, њену цијену на пању или на тврдом путу. То само подгријава наше сумње да нешто није у реду. Од 1998. године немамо чак ни извјештаје о томе колико се шуме сијече и колико прометује на нашем шумско-привредном подручју. То је ван сваке памети. - Шумски путеви тону под шлеперима пуним најквалитетније обловине смрче и јеле. Мада не знамо адресу на коју се она испоручује, претпостављамо да се прерађује у Хрватској. И док тамо, на основу наше сировине расте број радника, малобројни Срби који овдје раде у сјечи раде "на црно" јер су на то принуђени - рекао је Гверо. По његовим ријечима, ситуација није ништа боља ни у Дрвару, Босанском Грахову и Босанском Петровцу. - Једино рјешење је измјена федералног Закона о шумама по којим би општине располага шумским богатствима на свом подручју - закључио је Гверо. Г. ДAКИЋ РAСПОДЈЕЛA ДОПРИНОСA Недавно је Влада Ливањског кантона донијела одлуку о расподјели новца прикупљеног по основу шумског доприноса који по Закону о шумама Федерације БиХ припада општинама на чијем се подручју врши сјеча. Према тој одлуци, од укупно прикупљених 44.434 марака по основу доприноса за сјечу шуме, општини Гламоч припало је 15.521 марка, Босанском Грахову 9.369, Дрвару 8.938, а Купресу 5.771 марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана