Боље колиба него улица

Глас Српске
Боље колиба него улица

Како да уђемо или да продамо, када не смијемо ни да провиримо у кућу. Уселио се човјек и понаша се као да је његова. Шта ми да радимо, када смо немоћни, а нико нам у томе до сада није помогао, рекла Ђурђа Радовановић

ГРAЧAНИЦA - Двадесетак контејнера које је својевремено влада Русије послала, како пише на њима, народу Србије и Црне Горе, стоје на брду изнад Грачанице, надомак Приштине. Aли, станара нема много. Ту су стално Ђурђа и њен син Небојша Радовановић, са још двојицом браће. Испред још једног контејнера суши се веш, али станари нису били ту. Радовановићи су живјели у Приштини до јуна 1999. године, а онда их је рат нагнао да се преселе у Косово Поље, да би послије мартовских догађаја 2004. године дошли у Грачаницу. Прије два и по мјесеца добили су контејнере. Ђурђа је задовољна што уопште има кров над главом. Преживјела је, како је рекла, много тога у туђим кућама и колективним центрима, па јој је ово, ипак, сопствени кров. - Нема проблема, да је добро - добро је. Не дира нас нико и ја сам захвална што су нас овдје смјестили. Са три сина, нисам на улици, по киши, сунцу и снијегу. Боље колиба него улица. Захвална сам мојим газдама у Косовом Пољу што су нас држали седам година. Да није било њих, не знам гдје бисмо завршили - навела је она и позива све који немају гдје да се смјесте у Грачаници и околини да дођу и уселе се у празне контејнере. У Приштини су имали кућу која им је, како тврде, насилно заузета. У кућу више не могу да уђу, нити да је продају. - Како да уђемо или да продамо, када не смијемо ни да провиримо у кућу. Уселио се човјек и понаша се као да је његова. Шта ми да радимо, када смо немоћни, а нико нам у томе до сада није помогао - рекла је Ђурђа. Њен син Небојша, сада запослен у комуналном предузећу у Грачаници, неће да се враћа у Приштину. - У Приштину нећу да се враћам и са тим сам завршио. Било шта је било, готово је са тим. Када бисмо продали ту кућу па да купимо овдје плац или кућу, било би одлично. Са Aлбанцима се дружим и причамо и немам никаквих проблема са њима. Знам њихов језик тако да ми то уопште не пада тешко - рекао је Небојша. Као и већина расељених, и породица Радовановић не прима и није примила никакву финансијску помоћ. Хране се на заједничком казану које финансира Црвени крст. У Грачаници, наиме, у самом насељу има још једно контејнерско насеље са знатно више расељених из централног Космета, највише Приштине и Косова Поља. и они су овдје дошли послије 17. марта 2004. године - Остаћемо ми овдје иако Космет добије независност. Грачаница је увијек опстајала и опстаће па макар било независно Косово и Метохија - рекао је Небојша Радовановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Подле комшије
Подле комшије
Опстанак
Опстанак
Фарса
Фарса
Шест минута
Шест минута
Биједне плате
Биједне плате
Рекордери
Рекордери
Сипај за цвају
Сипај за цвају
Зуканове шале
Зуканове шале
“Дођи јуче”
“Дођи јуче”
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана