Огњиште које се гаси

Огњиште које се гаси
Милијана Латиновић
24.01.2017 23:56

Слутње да су традиционалне вишечлане породице из године у годину у Републици Српској све рјеђа појава, потврдили су резултати пописа становништва објављени крајем прошле године, према којима су у свакој петој кући самци.

Приче наших бака и дједова о топлини огњишта које је деценијама прије нас гријало десет и више чланова домаћинства сигурно неће имати прилику да чују и наша дјеца, јер данас кров над главом дијеле у просјеку само три особе.

Вишечлане породице, које су у давна времена називане задругама и које су, како тврде стручњаци, представљале стуб српског села и земље уопште, одавно су ишчезле у трци за модерним животом који стварамо по рецепту западног свијета.

Ријетке су локалне заједнице које се могу похвалити великим бројем вишечланих породица, а многе од њих доведене су на руб опстанка, јер породица готово да и нема.

Највише самаца у РС је међу старијим становништвом. Млади одлазе са огњишта тражећи посао, боље услове за живот и тамо негдје у далеком свијету стварају породице. У годинама када су најпотребнији родитељима, да их заштите, донесу хљеб и новине или упуте топлу ријеч, многи су далеко преко океана. Саосјећање најближих често изостаје, а стари и немоћни препуштени су сами себи.

За демографе и социологе велики број самаца није новост. По ко зна који пут истичу да се годинама уназад РС бори са негативним природним прираштајем. Млади се тешко одлучују на брак, а и када одлуче да стану на луди камен, чине то у тридесетим, неријетко и у четрдесетим годинама живота. Тада је већ касно за стварање велике породице. Ако занемаримо економске и социјалне услове живота, који су за многе препрека за стварање породице, биолошки сат не дозвољава да имамо кућу пуну дјеце.

Висока стопа миграција и висока просјечна старост становништва све више нас вуку ка томе да постанемо земља самаца. Ако ускоро нешто не предузмемо, дочекаћемо старост сами, а има ли ишта тужније од тога?

Вријеме је да почнемо мислити о будућности наших породица, јер ако то сами не учинимо, чини се да нико други неће. Треба да стварамо породице, да наша дјеца буду највеће богатство којим ћемо се поносити, јер без стварања новог живота и нашим огњиштима пријети гашење.

Колумне Коментар дана