Ватрена стихија каква се не памти посљедњих неколико д

Глас Српске
Ватрена стихија каква се не памти посљедњих неколико д

Испитивање јавног мњења поражавајуће за предсједника грчке Владе Костаса Караманлиса, којег ће 63 мртвих у пожарима вјероватно коштати премијерске фотеље

Ово је највећа трагедија која је погодила Грчку у посљедњих неколико деценија. Земља изгледа као да су је бомбардовали - овако је за наш лист велику трагедију која је погодила Грчку прокоментарисао становник Aтине Јанис Мавроидис. И заиста, оно што се протеклих дана дешава у Грчкој, незапамћено је у модерној историји ове земље. Према подацима Европског система за шумске пожаре, за само два дана, од 24. до 26. августа, у Грчкој је изгорјело 183.987 хектара шуме и обрадивих површина, а најугроженије је полуострво Пелопонез и острво Евиа, јужно од Aтине. Од јула, када су почели пожари, па до краја августа, у Грчкој је укупно изгорјело 268.834 хектара шуме и обрадивих површина, што се може назвати еколошком катастрофом без премца. Шуме у Грчкој покривају 11 одсто површине и обухватају два и по милиона хектара земље. Према подацима, које су посљедњих дана објавили грчки медији, спаљено је пет шума од великог еколошког значаја. Већина Грка, разочараних неспособношћу Владе да учини нешто у заштити људских живота и добара пред ватреном стихијом, полако ускраћује подршку актуелном премијеру Костасу Караманлису. Испитивање јавног мњења, које је спровела једна приватна грчка телевизија, поражавајуће је за предсједника грчке Владе, којег ће 63 мртвих у пожарима вјероватно коштати премијерске фотеље. Према овој анкети, чак 52 одсто Грка сматра да би Караманлис требао да поднесе оставку док њих 38 одсто сматра да заслужује још један мандат. "Херојска одбрана" Олимпије, коју је грчка Влада представила као велики успјех, могла би да се претвори у највећи фијаско Костаса Караманлиса. У медијима се све више пише о скупом противпожарном систему који, не само да је требао да заштити од пожара Олимпију, већ и подручје у распону од десет километара, а који је заказао због лошег одржавања. У пожару у области Захаро, на западу Пелопонеза, спаљена су читава села, а у пламену је живот изгубило 39 особа. На путу према Захару још увијек се могу видјети спаљени аутомобили и преврнуто ватрогасно возило. Путници из ових возила погинули су првог дана пожара, у петак, 24. августа. Становници Захара, који сваки дан пролазе преко "гробља" спаљених аутомобила, пале свијеће на мјесту страдања својих суграђана. Овдје се десила и трагедија која је највише потресла грчку и свјетску јавност, а у којој је страдала цијела породица Параскевопулос. Мајка и њено четворо дјеце изгорјели су када су покушали да напусте ватром захваћено село Aртемида. - Зашто ова трагедија није спријечена? Цијела Грчка тражи одговоре! - огорчени су становници Захара. Грчке власти су до сада привеле 32 особе, осумњичене за подметање пожара. У обраћању јавности грчки премијер Костас Караманлис је изјавио да "су пожаре, можда, намјерно подметнули политички екстремисти пред септембарске опште изборе". - Толико је пожара избило истовремено на различитим мјестима, да то једноставно не може бити случајно - рекао је Караманлис. У исто вријеме, у грчким медијима, појавиле су се спекулације да су пожаре, који би могли бити "смртоносни" за актуелну грчку Владу, изазвали бескрупулозни градитељи како би проширили подручје погодно за градњу луксузних хотела и викендица. Грчка је једина земља у Европској унији која нема званични шумски регистар, што значи да, када шума једном изгори, и њен званични статус нестаје у пламену. Пошто ријетко долази до пошумљавања, подручје које је некад покривала бујна шума, неријетко постаје земљиште погодно за градњу модерних здања, која доносе огроман профит грађевинским фирмама. Са личном картом и потписаном изјавом, у којој потврђује да је претрпио штету у пожарима, сваки Грк може да добије новчану накнаду од Владе. Грчки медији преносе да је систем исплаћивања одштете веома лоше организован и да су могуће масовне преваре. - Ко су сви ови људи. Цијели живот сам провео овдје и не препознајем никога. Долазе из цијеле Грчке и узимају новац који им не припада - изјавио је један становник града Пиргоса на Пелопонезу. Само у сриједу, банке широм Грчке су исплатиле 25 милиона евра одштете. У једним грчким новинама објављена је карикатура пилота у хеликоптеру који надлијеће спаљена подручја: "Да, господине премијеру, како сте и наредили, избацујемо новчанице од сто евра како би земља поново озеленила!" Пожари у Грчкој највећи су у посљедњих неколико деценија у некој европској земљи, а кроз људску историји било их је пуно, и то много катастрофалнијих, и са много већим посљедицама. Један од најпознатијих пожара у људској историји је пожар који је 64. године уништио Рим. У писаним изворима нема поузданих података који би потврдили да је Нерон изазвао пожар, јер је хтио да град преуреди и планира на нов начин. Оно што се зна са сигурношћу је да је Нерон одговорним прогласио хришћане, након чега је наредио њихов прогон из Рима. Велики пожар, који је од 2. до 5. септембра 1666. године гутао Лондон, једна је од највећих катастрофа која је погодила главни град Велике Британије у његовој дугој историји. У пожару је изгорјело 13.200 кућа, 87 цркава, међу којима и чувена Катедрала светог Павла, четири моста на ријеци Темзи, велики број школа, болница... Једна шестина становника града, њих око 100 хиљада, остало је без крова над главом, а тачан број мртвих није било могуће утврдити, мада се сматра да је ријеч о више више стотина жртава. Пожар се распламсао 2. септембра 1666. године у кући Томаса Фаринора, пекара краља Чарлса Другог, који је вјероватно заборавио да угаси ватру у шпорету. Фаринор и његова породица су успјели да напусте кућу у пламену, док њихова служавка није била те среће, па се води као прва званична жртва пожара, који ће промијенити изглед Лондона. Један час након што је ватра захватила кућу Фаринорових, обавијештен је и градоначелник Лондона сер Томас Бладворт, који није сматрао да пожар представља велику опасност по град. Управо због његове закасњеле реакције, ватрена стихија је прогутала пет шестина града унутар зидина, а подручје изван зидина такође је готово збрисано са лица земље. Послије пожара, градом су кружиле гласине да је ова катастрофа резултат завјере Римокатоличке цркве. Француз Роберт Лаки Хубарт је признао (вјероватно током мучења) да је папин агент, и да је он подметнуо пожар у Лондону. Објешен је 28. септембра 1666. године, упркос томе што су постојали бројни докази да он никако није могао да буде одговоран за подметање пожара. Деведесет година касније, велики пожар изазван снажним земљотресом, промијенио је изглед друге велике европске пријестонице. На католички празник Свих светих, 1. новембра 1755. године, Лисабон, главни град Португалије, погодио је један од најсмртоноснијих земљотреса у историји Европе(смртно је страдало од 60 до сто хиљада особа). Четрдесет минута послије земљотреса, који је трајао од три до шест минута, већ готово потпуно разорени град погодио је цунами. Подручје града, до којег нису дошли таласи високи од шест до 20 метара, убрзо је захватио велики пожар, који ће у наредних пет дана у потпуности промијенити изглед једног од најљепших европских градова тог времена. Један од најтрагичнијих пожара у модерној људској историји догодио се 8. децембра 1863. године, а у њему је изгорјело двије и по хиљаде вјерника у цркви "Дружбе Исусове" у Сантјаго де Чилеу. Претпоставља се да је до пожара дошло када је једна од упаљених свијећа запалила завјесу у овој цркви, у главном граду Чилеа, након чега се ватра раширила великом брзином. За велики број вјерника било је немогуће изаћи из цркве, коју је ватра убрзо прогутала готово до темеља. Велики пожар у Чикагу, од 8. до 10. октобра 1871. године, сматра се једном од највећих катастрофа у Сједињеним Aмеричким Државама у 19. вијеку. Дуго времена се сматрало да је пожар избио на посједу Патрика и Кетрин О'Лири, и да је почео када је крава срушила лампу, која је запалила сијено у штали. Двадесет година послије пожара, новинар "Чикаго Републикана" Мајкл Aхерн, који је и пласирао ову причу, признао је да је све измислио "јер му се чинило да је ова прича веома сликовита". Након пожара, из рушевина је извучено 125 тијела жртава, мада се сматра да је укупно страдало око 300 становника Чикага. Несреће које ће услиједити у овом америчком граду однијеће много више живота (само у пожару у једном чикашком театру 1903. године, у ватреној стихији живот је изгубило 600 особа), али се трагедија из 1871. сматра највећом у модерној историји Чикага, због великих разарања које је град претрпио. Пожар у Рахјстагу, у Берлину 27. фебруара, 1933. године, кључни је моменат у успостављању нацистичке Њемачке. Како му је, послије именовања за њемачког канцелара недостајала већина у парламенту, Aдолф Хитлер је формирао коалициону владу, а потом расписао изборе за 5. март 1933. године. Шест дана прије избора, у Рајхстагу је избио пожар за који је Хитлер тврдио су га подметнули комунисти и да је "први корак у комунистичкој револуцији". Нацисти су пожар искористили као повод да од предсједника фон Хинденбурга траже да потпише Декрет о пожару у Рајхстагу, којим је укинута већина грађанских права у Њемачкој: слобода изражавања мишљења, слобода штампе, права на окупљање, приватност поштанских пошиљки, телеграфских и телефонских комуникација. Декрет о пожару у Рајхстагу један је од првих корака које су нацисти предузели како би успоставили једнопартијску диктатуру у Њемачкој. Припремила Радана КЛЕПИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Ко јаму копа...
Ко јаму копа...
Досрбљавање
Досрбљавање
Бјежи, Фадиле
Бјежи, Фадиле
Стандард
Стандард
Струјни удар
Струјни удар
Раслојавање
Раслојавање
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана