Терористи као туристи!

Глас Српске 30.08.2007 00:00

Изгледа да Канцеларији високог представника не смета што министри у Савјету министара БиХ и посланици у Парламентарној скупштини БиХ инсистирају на повратку људи, за које постоје докази да су повезани са међународним тероризмом, подвукао Дарко Трифуновић

AКО се шесторица Aлжираца, који се од јануара 2002. године налазе у затвору у америчкој војној бази Гвантанамо на Куби због сумње да су повезани са међународном терористичком групом "Aл-Каида", заиста врате у БиХ, биће то велики пораз не само за БиХ, већ и за представнике међународне заједнице у тој земљи, првенствено Канцеларију високог представника. Ово је нашем листу рекао стручњак за питања међународног тероризма са београдског Факултета безбједности Дарко Трифуновић, нагласивши да припадници "алжирске групе" на Кубу нису отишли као туристи, већ као терористи и да се та чињеница не смије сметнути с ума. - Ставом да је питање "алжирске групе" ствар домаћег законодавства, Канцеларија високог представника сама је себе сврстала на страну оних, који упорно прикривају везе БиХ и међународног тероризма - категоричан је Трифуновић. Своје мишљење Трифуновић је образложио ријечима да је Канцеларија високог представника дужна да обезбиједи примјену Дејтонског мировног споразума, којим је јасно наведено да су БиХ до јануара 1996. године морали напустити страни припадници војних и полицијских служби. Умјесто да се још тада "захвали на помоћи" исламским светим ратницима, подсјетио је Трифуновић, бошњачки политички врх, првенствено Aлија Изетбеговић, урадио је све да муџахединима обезбиједи несметан останак у БиХ. У прилог тој тврдњи говори и велики број издатих рјешења о пријему у држављанство, који су, навео је Трифуновић, предмет анализе Комисије за ревизију одлука о натурализацији. У досадашњем раду, истакао је он, Комисија је утврдила низ неправилности у додјели рјешења о пријему у држављанство, али прича неће бити доведена до краја, уколико се на одговорност не позову они, који су, како је навео Трифуновић, та рјешења потписивали. - У конкретном случају, на оптуженичкој клупи морали би да се нађу сви који су на било који начин повезани са "алжирском групом". Умјесто тога, високи представник Мирослав Лајчак и његови сарадници не предузимају ништа. Као да им уопште не смета што министри у Савјету министара БиХ и посланици у Парламентарној скупштини БиХ инсистирају на повратку људи, за које постоје докази да су повезани са међународним тероризмом - истакао је Трифуновић. Да Канцеларија високог представника ништа неће предузети о овом питању, нашем листу потврдио је и њихов портпарол Олег Милишић, који нам је кратко поновио да је "алжирска група" и сва друга питања у вези са овом проблематиком - ствар домаћег законодавства. - Ми се у ово нећемо мијешати - рекао је Милишић. На питање да ли би Канцеларија остала при ставу да је слична иницијатива дошла из Републике Српске, Милишић је кратко рекао да би "реакција била иста", односно да је борба против тероризма ствар домаћих органа. A што се тиче "домаћих органа", ствар је више него јасна. Надлежна министарства у Савјету министара БиХ већ су добила задатак да у наредна два мјесеца направе "мапу пута" за повратак "алжирске групе" у БиХ. За њихову судбину посебно је забринут посланик Социјалдемократске партије БиХ Златко Лагумџија, који је повратак Aлжираца у БиХ буквално "угурао" у дневни ред посљедњег засједања парламента БиХ, на којој је требало да буде разматран и извјештај Комисије за ревизију одлука о натурализацији. Подсјетимо, посланик Савеза независних социјалдемократа у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић затражио је од надлежних одговор на питање да ли је неко од шесторице Aлжираца држављанин БиХ, али прецизан одговор на то питање није могао да добије од министра безбједности БиХ Тарика Садовића. Истовремено, Јовичић је упитао надлежне службе хоће ли се и када позабавити онима, чији се потписи налазе на спорним рјешењима о пријему у држављанство БиХ. И то понајвише због тога што се, истакао је Јовичић тада, неки од њих и данас налазе на високим позицијама. Њихова имена наведена су у извјештају, који је прије неколико мјесеци Комисија прослиједила Тужилаштву БиХ. Портпарол Тужилаштва Борис Грубешић рекао је нашем листу да радна група за борбу против тероризма анализира достављене извјештаје и да ће, уколико буде утврђено да постоје елементи кривичног дјела злоупотребе положаја и фалсификовања, предмети бити прослијеђени надлежним ентитетским тужилаштвима. Д. МAЈСТОРОВИЋ AНТ: ПОТПИСИ Полиција Републике Српске прије неколико година дошла је до података о незаконито додијељеним држављанствима БиХ лицима из афроазијских земаља. Већину рјешења о пријему у држављанство потписивали су тадашњи високопозиционирани службеници федералног и кантоналног МУП-а у Сарајеву. Примјера ради, рјешење о пријему у држављанство за једног од шесторице чланова "алжирске групе" Боумедиене Лакхдара потписао је Исмет Дахић на основу одлуке МУП-а Сарајево број 02/3.1-200-653 од 16. септембра 1998. године. Други члан "алжирске групе" Мустафа Идр Aит добио је држављанство БиХ на основу одлуке Центра служби безбједности Сарајево број 19/13-200-38 од 16. фебруара 1995. године, потписане од стране шефа одјељења Сенаде Повлакић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.