Данас и овдје: Четврто мишљење

Глас Српске 16.07.2007 00:00

Пише Вељко Којовић

ПРЕДСЈЕДНИК Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић обавијестио је јавност да је већ утврђен приједлог измјена 17 чланова републичког Устава. Aко су статистичари добро биљежили, то је седамнаеста промјена највишег правног акта Републике Српске од његовог усвајања 1992. године. Од првобитног текста, од укупно 140 чланова, до сада је измијењено 100 чланова са 121 амандманом. У већини случајева промјене нису покретали носиоци јавне власти, односно уставом утврђени предлагачи. Укинули су то одлукама високи представник и Уставни суд БиХ. Неупитна су једино образложења: све се чинило да јача и ефикасније функционише држава БиХ. Учестало, понекад стихијско пронашање надлежности са Републике Српске на БиХ, по правилу, није дало очекиване резултате. Омогућило је, међутим, нарочито бошњачкој страни, да се непрекидно, супротно Дејтонском мировном споразуму, траже даље уставне промјене и при томе се понављају несхватљиви и правно неутемељени захтјеви да се посредно мијења цјелокупна концепција и модел државног уређења БиХ. Од прихватања, Устав БиХ, као саставни дио Дејтонског мировног споразума, није се мијењао. Прошле године у априлу, додуше, договорен је текст промјена, али, из познатих разлога, није добио двотрећинску већину у парламенту БиХ. Облик државног уређења увијек зависи од политичке воље водећих политичких партија или народа. Реаговања политичких партија и њихових лидера послије пропадања "априлског пакета", а и данас, само потврђују да демократски договор не треба очекивати. Реаговања су нас, наиме, увјерила да старо балканско правило на овим просторима још функционише: гдје се изјашњавају представници три народа, има и четврто мишљење. Лидери хрватских странака најавили су свехрватску декларацију која ће садржавати антидејтонски став да је двоентитетска БиХ неодржива и да је треба изградити са најмање три федералне јединице организоване по "етичким, географским, хисторијским и привредним начелима." Бошњачки страначки лидери унапријед одбацују сваки разговор о три ентитета, они нису за ентитетску државу и држе се става да је њу потребно уредити формирањем пет економских региона. Супротно оном што су њихови представници потписали у Дејтону, они би неки облик грађанске државе, свјесни да су бројнији у односу на друга два народа појединачно. Водећи српски политичари су против било каквог административног прекрајања дејтонски утврђеног разграничења, немају ништа против федерализације (коју би требало обавити у Федерацији БиХ), с тим да Република Српска буде једна федерална јединица. Изнесени ставови и супротстављена виђења будућег уређења државе одмах асоцирају на четврто мишљење. У заблуди су они који су помислили на народе. Они су корисни само на изборима када некритички прихватају обећања. Уосталом, Институт из Оксфорда, УНДП (развојни програм УН) и влада Холандије стоје иза истраживања по којем становништво БиХ нема повјерења у институције и не постоји повјерење једних у друге. По логици, четврто мишљење требало би бити повезано са међународном заједницом, од којих неки очекују да ће, пошто ни до сада није увијек уважавала домаће и међународне право, пријетњама и притисцима бити уз њихово мишљење. То би, ван сваке сумње, било погубно. Приклањање мишљењу једне стране, макар у почетку некоме и одговарало, нема друго исходиште него да нам се понови страшна прошлост. Када се изнесени ставови упореде и анализирају, а да до промјена Устава БиХ може доћи само ако се усагласе представници три конститутивна народа, онда је извјесно да је четврто мишљење садржано у дејтонским правним опредјељењима, у свих једанаест анекса. Тамо су се, наиме, представници три народа договорила и потписали, и то сви морају поштовати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.