Intervju: Miroslav Lajčak, visoki predstavnik u BiH
Glas Srpske
Intervju: Miroslav Lajčak, visoki predstavnik u BiH
Neka rješenja jesu teška i bolna, ali ako bilo ko misli da bi sama Evropska unija opstala ijedan dan bez kompromisa, vara se. Nijedna zemlja nije uspješna ukoliko njeni političari nisu u stanju da se dogovore, naglasio Miroslav Lajčak
VISOKI predstavnik za BiH i specijalni predstavnik EU Slovak Miroslav Lajčak, odazvao se molbi "Glasa Srpske" za intervju i ekskluzivno za naš list govorio o poziciji BiH na putu ka Evropskoj uniji, upotrebi bonskih ovlašćenja, svom poznavanju jezika i mentaliteta ovdašnjih naroda, o neophodnoj izgradnji kulture kompromisa, prioritetima i ciljevima u poslu koji je preuzeo od svog prethodnika Kristijana Švarc-Šilinga...
Koristimo ovu priliku da zahvalimo i banjolučkoj Kancelariji visokog predstavnika koja nam je zdušno pomogla da dobijemo ekskluzivni intervju sa Miroslavom Lajčakom, u ovom trenutku najzanimljivijom ličnošću u BiH.
"GLAS SRPSKE": Da li ste ovdje došli, između ostalog i sa namjerom da budete posljednji visoki predstavnik u BiH?
MIROSLAV LAJČAK: O tome neću odlučivati ja, to je pitanje na koje će, kada za to dođe vreme, odgovoriti Savet za implementaciju mira. Ono što bih ja hteo jeste da se uopšte prestanemo baviti time da li će mandat OHR-a biti produžen ili ne, da nam to prestane odvlačiti pažnju sa stvari koje su zaista bitne. U periodu pred nama, moramo raditi na rešavanju pitanja od presudnog značaja za BiH i njenu budućnost a ja vas uveravam da je međunarodna zajednica u potpunosti svesna svoje odgovornosti. Meni su svakako poznata stanovišta političkih lidera iz Republike Srpske da OHR treba biti zatvoren što pre, ali to je most koji ćemo preći kada dođemo do njega. U ovom trenutku, prioritet nam ne treba biti budućnost OHR-a već budućnost BiH a svi oni koji rade na izgradnji stabilne i prosperitetne BiH, moraju imati na umu svoje odgovornosti.
"GLAS SRPSKE": Pokazali ste da se nećete libiti da upotrijebite bonska ovlašćenja. Vjerujete li da će to ubrzati BiH na putu ka evropskim i evroatlantskim integracijama?
MIROSLAV LAJČAK: Da, bonska ovlašćenja su bila, i još uvek su značajan predmet interesa svih u BiH, i kao što i sami znate, stanovišta su dvojaka: kreću se od neosnovanog straha do neumerene euforije. Bonska ovlašćenja jesu deo mandata visokog predstavnika ali ja nisam došao u BiH da bih pokazivao kakva ovlašćenja imam. Ja sam u BiH došao kako bih pomogao ovoj zemlji da ubrza svoj put ka Evropskoj uniji i morate znati da neću oklevati da bonska ovlašćenja i upotrebim ukoliko to bude neophodno.
"GLAS SRPSKE": Može li se negativna politička klima u BiH prevazići bez upotrebe bonskih ovlašćenja i smjene političara koji BiH vuku u prošlost?
MIROSLAV LAJČAK: Jedan od zadataka koje sam sebi zadao upravo jeste to da pomognem da se među političare vrati dovoljan stepen međusobnog poverenja kako bismo mogli nastaviti sa sprovođenjem stabilizacije države i njenih demokratskih institucija a to je, po mom mišljenju dovoljno jak cilj oko kojega svi mogu da se okupe. Iskreno, ne verujem da postoje političari koji žele loše svojoj zemlji, a ne mogu ni da poverujem da su građani svoj glas na izborima dali kako bi ih oni koje su izabrali vraćali u prošlost a ne vodili u budućnost.
Ja jednostavno ne smem i neću tolerisati nikakve aktivnosti niti izjave koje BiH vraćaju u atmosferu napetosti i mržnje. Poverenje i tolerancija su ključni kako bismo mogli krenuti napred i rešiti konkretna politička pitanja pred kojima se BiH danas nalazi.
"GLAS SRPSKE": Sve značajnije političke snage u BiH iskazale su interes za državno preuređenje, međutim, viđenja tih promjena su dosta različita. S obzirom na to, do kakvog rješenja je moguće doći i na koji način?
MIROSLAV LAJČAK: Svi lideri u BiH se slažu da je ustavna reforma neophodna kako bi BiH krenula dalje ka članstvu u NATO-u i Evropskoj uniji. I svi su takođe svesni trenutnog političkog zastoja u reformama koji je BiH postavio iza ostatka regiona na putu ka Evropskoj uniji i slažu se da se ovo treba rešiti. Ohrabren sam činjenicom da postoji saglasnost o tome koja su to ključna pitanja a i sasvim je normalno da su stavovi o tome kako ih treba rešiti drugačiji. Do rešenja i napretka je moguće doći promenom političkog koncepta, potrebno je izgraditi kulturu kompromisa.
Samo kompromis znači da možete ostvariti vlastite interese ali ne tako što ćete ignorisati interese drugih. To je ono na čemu ću insistirati i što ću ponavljati političarima u BiH koliko god bude potrebno. Neka rešenja jesu teška i bolna, ali ako bilo ko misli da bi sama Evopska unija opstala ijedan dan bez kompromisa, vara se. Nijedna zemlja nije uspešna ukoliko njeni političari nisu u stanju da se dogovore.
"GLAS SRPSKE": Odlično govorite jezike ovdašnjih naroda. Da li vam to pomaže da shvatite mentalitet ljudi u ovoj zemlji i hoće li vam i to koristiti u donošenju bitnih odluka? I uopšte, koliko ćete se oslanjati na osjećanja naroda u BiH kada se bude govorilo o njihovoj budućnosti?
MIROSLAV LAJČAK: Hvala vam. Trudim se naravno i da shvatim razlike među jezicima koji se govore u BiH, a nadam se da mi niko neće zameriti ukoliko nekada i pogrešim. Naravno da mi to što znam jezik mnogo pomaže. Ništa ne može zameniti direktnu komunikaciju koju zahvaljujući tome možete ostvariti i šta tako možete naučiti.
Mislim da građani BiH, glasajući na poslednjim izborima, nisu imali na umu to da će se u samo godinu dana njihova zemlja naći na samom začelju onih koji streme ka evropskoj budućnosti. I očekujem da i građani ove zemlje ta pitanja postave onima koje su izabrali jer upravo građani BiH, zbog svih patnji koje su proživeli zaslužuju više od drugih da ih njihovi političari dovedu na prag Evropske unije.
Ja sa svoje strane, takođe želim da pomognem građanima BiH da bolje razumeju Evropsku uniju jer iz ličnog iskustva znam kako izgleda živeti van a kako unutar Evropske unije. I moja zemlja je prolazila kroz teške faze, naravno ne tako dramatične kao BiH, ali naša se iskustva ipak mogu porediti. I mi smo u jednom trenutku, baš kao BiH sada, bili u zaostatku za svojim susedima. Možda je upravo taj zaostatak bio ono što nas je trgnulo iz letargije i pomoglo da se koncentrišemo na ono što je bitno a to je naša budućnost i budućnost naše dece. Čudo koje se desilo u Slovačkoj, koja je za samo sedam godina postala veoma uspešna i dinamična članica Evropske unije može da se dogodi i u BiH a to naravno zavisi i od građana koji moraju insistirati na tome da njihovi lideri ispune svoja obećanja kao i od svih onih koji su uključeni u taj proces.
"GLAS SRPSKE": Najavili ste energično djelovanje i konstatovali da ima još mnogo posla koji treba obaviti. Koji su Vam prioriteti i da li ste sebi postavili neke ciljeve koje morate da ostvarite dok ste na funkciji visokog predstavnika?
MIROSLAV LAJČAK: Da, prvi veliki posao koji se mora obaviti jeste da BiH potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i to je moj glavni, kratkoročni prioritet. Za potpisivanje tog sporazuma direktno je vezana reforma policije; to je tehničko pitanje i ono se može i mora rešiti brzo. Za BiH nema većeg prioriteta od evropskog puta. Za EU je ovo pitanje veoma jednostavno - mi želimo da BiH potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i mi smo svoj deo posla uradili - čekamo da i BiH uradi svoj deo posla i postigne sporazum. Tri principa Evropske unije za reformu policije nisu suviše ograničena i ostavljaju dovoljno prostora da se postigne sporazum.
Saradnja sa Haškim tribunalom je takođe jedan od mojih prioriteta: pravda i poštovanje zakona su od ključnog značaja kako bi ova zemlja krenula napred i da bi se izgradilo poverenje između naroda u BiH.
"GLAS SRPSKE": Da li ste iz Brisela donijeli spisak zadataka koje po svaku cijenu morate da završite za vrijeme svog mandata?
MIROSLAV LAJČAK: Ne, nemam oraha u džepovima. Upravo sam vam rekao koji su moji prioriteti a krajnji cilj je svakako BiH u Evropskoj uniji. Na ostvarenju tog cilja su radili i moji prethodnici. Ja ću dati svoj doprinos najbolje što mogu, uz punu podršku Brisela i cele međunarodne zajednice. Sasvim je logično da bih želeo da se to što pre desi, jer bi to značilo da je BiH prevazišla sve prepreke i da su njeni građani dobili evropsku budućnost koju zaslužuju i da smo svi u tom nastojanju bili uspešni.
"GLAS SRPSKE": Ako zanemarite dnevnopolitičke istupe vodećih političara u ovoj zemlji, vidite li kod nekog od njih i konkretne rezultate koji su doprinijeli boljem životu građana i da li ste među aktuelnim političkim liderima prepoznali i one koji se svojim djelovanjem protive razvojnim procesima u BiH? Šta konkretno mislite o Miloradu Dodiku, a šta o Harisu Silajdžiću, odnosno koliko je jedan a koliko drugi doprinio boljem životu u BiH?
MIROSLAV LAJČAK: Vi znate da sam ja mandat visokog predstavnika preuzeo 1. jula, dakle nešto manje od mesec dana obavljam ovaj posao, i bilo bi neozbiljno da dajem takve ocene o gospodinu Dodiku i gospodinu Silajdžiću. U ovih mesec dana sreo sam se sa svim političkim liderima BiH i moj je utisak da su svi oni duboko svesni trenutnog zastoja BiH u odnosu na susedne zemlje. Istovremeno, svi su svesni neodrživosti toga stanja i ja sam ohrabren spremnošću koju su svi iskazali da se ova situacija prevaziđe. Kada je u pitanju svakodnevni život, mnogo toga se može uraditi, i to političari mogu učiniti odmah, jer to ne zahteva velike političke dogovore niti kompromise koji se teško postižu.
"GLAS SRPSKE": Kako biste reagovali na referendum o ustavnim promjenama u BiH koji bi se organizovao u Republici Srpskoj s ciljem ubrzavanja započetih reformi koje vode ka članstvu u Evropskoj uniji?
MIROSLAV LAJČAK: Nemamo vremena da se bavimo pitanjima šta bi bilo kad bi bilo i da trošimo energiju na hipotetička pitanja. Ubeđen sam da jednostrana rešenja nisu dobra za BiH i mislim da su i vaši politički lideri toga svesni.
"GLAS SRPSKE": U Banjoj Luci preovladava mišljenje da su dosadašnji visoki predstavnici popuštali pred pritiscima sarajevske političke čaršije i da su mnoge odluke donijeli na štetu Republike Srpske. Tako se doživljavaju i Vaše prve odluke...
MIROSLAV LAJČAK: Svi moji prethodnici radili su sa legalno i legitimno izabranim predstavnicima sva tri konstitutivna naroda i uz saglasnost Saveta za implementaciju mira i ja ne bih koristio takve termine. Logično je očekivati da odluke koje se donose prouzrokuju različite reakcije. To je samo odraz različitih stavova, ništa više.
Ako govorimo o odlukama i instrukcijama koje sam ja potpisao, one ne predstavljaju nikakvu kaznu. Upravo suprotno, te odluke će omogućiti tužiocima i policiji u BiH da efikasnije istražuju i krivično gone lica osumnjičena za ratne zločine i one koji im pomažu da izbegnu pravdi. Te odluke nisu donesene naprečac, one su rezultat višemesečnih konsultacija i razgovora sa lokalnim vlastima. Kada je postalo jasno da su prikupljeni svi potrebni dokazi, ja sam odlučio da delujem.
Zahvaljujući tim merama, zatvor za osuđene ratne zločince, uključujući tu i one osuđene za silovanja i ubistva neće biti odmor, i neće više imati privilegije kao što su vikend odsustva bez nadzora. Kako to može biti na štetu Republike Srpske?
Projekat državnog zatvora ima za cilj da popravi situaciju ali je potrebna i revizija krivičnog zakonodavstva koje je u ovom trenutku nepotpuno i zastarelo. Šta je tu štetno, za bilo koga?
"GLAS SRPSKE": Kako stati u kraj brutalnim napadima na srpske sveštenike i objekte Srpske pravoslavne crkve i kako objasniti postojanje takvog vandalizma u kojem su jednom učestvovali i predstavnici međunarodnih mirovnih snaga?
MIROSLAV LAJČA
