Нерад за памћење

Нерад за памћење
Жељка Домазет
27.03.2018 13:50

Да је БиХ дебело упала у ћорсокак најрјечитије говоре подаци о резултатима рада актуелног Савјета министара и Парламента БиХ.

Од успостављања ових институција па све до данас сви који иоле прате њихов рад сложиће се с тим да њихов рад баш и није на завидном нивоу, а када се узму у обзир неумитне бројке, тај рад у прошлој години био је поразан.

Јер, од ионако скромних законских рјешења које је утврдио Савјет министара, у Парламенту није усвојена ни трећина.

Имајући у свему овоме у виду чињеницу да већ одавно нема парламентарне већине и да се странке власти, у првом реду СДА и СДС, сваким даном осипају, онда је сасвим сигурно да до нових избора и формирања нове већине неће у овој земљи бити значајнијих искорака ни у ком погледу када је ријеч о власти на нивоу БиХ.

Да је власт на нивоу БиХ лоше радила и дјеловала као раштимани клавир, сложиће се и власт и опозиција. Оно што је у свему овоме поразно је чињеница да за ову ситуацију нико нема ни рецепт, а камоли лијек како би се ствари посложиле и да се коначно отпочне са извршавањем обавеза које је власт на себе преузела.

Да су коалиционе партнере који су на власти занимале многе друге ствари које нису приоритет ове земље и да се власт понаша као сама себи довољна, говори и податак да су законски приједлози падали и из разлога што није поштована уставна надлежност ове земље па су предлагане и оне ствари којима се баве ентитетски парламенти и владе.

Примјера за то у овом мандату је на претек.

Да је власт на нивоу БиХ у тоталном раскораку са реалношћу и да су се више бавили собом, а мање послом за који су изабрани и именовани, показује и податак да су се посланици на ријетким сједницама углавном бавили политикантством и популизмом, а готово никако приоритетима који су им у опису посла. О класичном нераду и јавашлуку најбоље свједоче и бројне комисије чије су сједнице отказиване због недостатка кворума.

Ако се било шта може за овај сазив Парламента и Савјета министара БиХ забиљежити као успјех, то је чињеница да су уредно наплаћивали своје енормне плате, дневнице на бројним путовањима од којих ова земља није имала никакве користи и бројне бенефиције. Укратко, БиХ је одавно најбољи примјер земље у којој се нерад исплати.

Колумне Коментар дана