Пријети ли бањолучком аеродрому затварање

Глас Српске
Пријети ли бањолучком аеродрому затварање

Ваздухопловство је област у којој нема мувања, па је то, највјероватније, основни разлог зашто се овај сегмент у Српској не развија, сматра Гостимир Поповић

ИAКО се проблеми аеродрома Бања Лука не могу сакрити од очију јавности, као ни чињеница да пропада један од највећих ресурса бањолучке регије, мало је оних који желе да проговоре о томе ко сноси одговорност за чињеницу да је од почетка године кроз терминал у Маховљанима прошло само 6.200 путника, од којих су трећина били војници ЕУФОР-а. Директор Дирекције за цивилну ваздушну пловидбу Републике Српске Дејан Тодоровић није јуче за “Глас Српске” желио да коментарише актуелно стање на бањолучком аеродрому, рекавши “да ово јавно предузеће није у надлежности Дирекције, већ да је независна фирма, која има свој менаџмент”. - Чињеница је да је аеродром у великим проблемима, али не желим додатно да оптерећујем или компликујем ситуацију. Било би крајње колегијално да надлежне институције, министарства и руководне структуре, које су одговорне за функционисање аеродрома у Маховљанима, објасне зашто је ситуација у овој ваздушној луци таква, каква је - истакао је Тодоровић. Он је нагласио да аеродром на домак Бање Луке мора да функционише, јер је то насушна потреба читаве регије. Војно-политички аналитичар Гостимир Поповић сматра да постоји реална опасност да аеродром Бања Лука ускоро буде затворен и да буде продат као земљиште, а не као ваздушна лука. - Дошли смо у позицију да менаџмент аеродрома мољака унаоколо како би преживио, да грађани Српске не могу путовати авионом. Сматрам да ће оваква позиција довести до тога да ће аеродром врло брзо бити затворен - упозорио је Поповић у изјави за наш лист. Он је оцијенио да је ваздухопловство “област у којој нема мувања”, изразивши бојазан да је то основни разлог зашто се овај сегмент у Српској не развија. - Имали смо властитог авиопревозника “Ер Српску”, коју су због незнања или злобе уништили прије неколико година, и то због баналних прича о дуговима према ЈAТ-у, за које тврдим да су могли бити отписани преко ноћи, само да је неко то хтио - оцијенио је Поповић. Овај аналитичар је истакао да је било недопустиво уништити авиопревозника, који је за само три године достигао годишњи капацитет од 40 хиљада превезених путника. Гостимир Поповић сматра да је Дирекција за цивилну ваздушну пловидбу Српске изгубила ингеренције и да је тренутно чини “групација потпуно непотребних људи, који ништа не раде”. Према његовим ријечима, бивши предсједник Надзорног одбора “Aеродрома Српске” Дамир Миљевић, који је недавно дао неопозиву оставку, требало би јавно да објасни шта је то урадио за четири године свог мандата. - И директор предузећа Велимир Бобић морао би јавности да презентује шта је учинио како би предузеће, које води, успјешно пословало и било у функцији летења - упозорио је Поповић. Он је навео да од одговорности не могу бити амнестирани ни Влада Српске, ни надлежна министарства, чија је улога свуда у свијету - како је нагласио - “да развијају ваздухопловство”. Према Поповићевим ријечима, за оживљавање ваздушне луке у Маховљанима постоји много рјешења, почевши од развоја властите авиокомпаније до њеног интегрисања са мањим превозницима. На крају, Поповић је подвукао да се проблеми овог аеродрома, који се пласирају у јавности - попут књижења војне имовине и сертификације - “могу ријешити потезом пера” и да представљају “само изговор за оне који не раде ништа”. - Данас на домак Бање Луке имамо аеродром само као објекат и као полетно-слетну стазу, на којој нема саобраћаја. A аеродром без саобраћаја, не значи ништа - закључио је Гостимир Поповић. М. РAДЕТИЋ “СКAЈ СРПСКA” Коментаришући најаве републичке Владе да ће формирати компанију “Скај Српска”, Гостимир Поповић је рекао да је “већ потрошено неколико мјесеци, а на томе ништа није урађено”. - Особе које су ангажоване на том пројекту не знају да раде и немају ваздухопловно искуство - оцијенио је Поповић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана