Некажњени злочини

Некажњени злочини
Горан Маунага
05.05.2015 00:02

Скоро невјероватно звучи податак да је у БиХ и 20 година послије рата за ратне злочине осумњичено више од 9.000 особа које никада нису процесуиране.

То значи да је у посљедњих шест-седам година, од децембра 2008. године кад је за ратне злочине било осумњичено укупно 9.879 лица, укупно процесуирано само неколико стотина њих.

Зашто је то тако, зашто се не процесуирају предмети који су домаћем правосуђу пребачени из Хашког трибунала, зашто све иде преспоро и зашто неће бити испоштован рок да се најсложенији и најприоритетнији предмети окончају до 2015. године како је то прописала Државна стратегија за рад на предметима ратних злочина?

Зар је требало чекати да и Савјет безбједности УН искаже незадовољство радом Тужилаштва БиХ кад је у питању процесуирање предмета ратних злочина уступљених из Хашког трибунала?

Чињеница да поједини предмети често буду смишљено више пута пребацивани између тужилаштава, док свједоци умиру, докази нестају а породице се исцрпљују, говори да мото “што спорије то боље” у тој области некоме и те како одговара.

Тиме се производе додатни немир и неповјерење, што посебно важи за предмете “Атиф Дудаковић”, “Добровољачка улица”, “Тузланска колона”, “Одред Ел муџахедин” те оне који се односе не злочине над Србима у Подрињу. Јер бар за те случајеве не може да важи учестало коришћење изговора да нема довољног броја тужилаца који би водили истрагу у појединим предметима.

Посебна прича је то што је Министарство унутрашњих послова РС поднијело више од 1.000 извјештаја против 7.000 лица због злочина почињених над 22.000 жртава, а што у тим предметима нема поступања и што се у некима истрага уопште не спроводи.

До сада је правосуђе БиХ показало инертност кад су у питању злочини почињени над Србима, а у прилог тој чињеници говоре и подаци да је сада велик број тих извјештаја застарио и да је доста починилаца и свједока умрло.

Чињеница да неће бити испоштован рок из Државне стратегије за окончање најсложенијих предмета ратних злочина до 2015. године говори да се намјерно и свјесно одуговлачило процесуирање злочина почињених над Србима.

Тиме се дошло у ситуацију у којој доста починилаца ратних злочина никад неће бити процесуирано. Али то је и доказ да је неопходна брза и квалитетна реформа правосуђа БиХ.

Колумне Коментар дана