(Не)достижна правда

(Не)достижна правда
Свјетлана Шурлан
20.07.2014 21:00

Чак 352 најсложенија предмета ратних злочина регистрована су у фебруару ове године у Тужилаштву БиХ.

Они би према Стратегији за рад на предметима ратних злочина требало да буду ријешени најкасније до краја идуће године.

Да се то неће десити сасвим је сигурно већ данас. А зашто? Зато што надлежни за тај процес не раде свој посао, зато што се предмети гомилају по ладицама Тужилаштва, зато што се не размјењују докази, зато што се воде паралелне истраге и на крају крајева зато што умиру свједоци тих злочина...

Разлога за то има још више, само они који су задужени да проведу Стратегију не желе да их сагледају, да их превазиђу, једноставно не желе да раде оно за шта су плаћени.

Тако више од 3.000 лица одговорних за највеће злочине слободно хода БиХ и иностранством, а на хиљаде породица све више губи наду да ће одговорни за злочине икада одговарати за оно што су учинили.

Неке од породица које годинама чекају правду су и оне које су изгубиле најмилије у Тузланској колони, у логорима Виктор Бубањ, Дретељ, Челебићи и спортској дворани "Мусала", у сарајевском Великом парку и Добровољачкој улици... Ово су само нека од мјеста гдје су страдали невини, а за шта одговорни још нису кажњени.

Све док се сви озбиљно не позабаве послом за који су плаћени 1.315 неријешених предмета ратних злочина купиће прашину по ладицама тужилаштава.

Уз овај број неријешених предмета, 214 предмета ратних злочина који су окончани од 2004. до 2013. године представљају ситницу, поготово за оне који већ 20 година чекају правду и казну за убиства њихових најмилијих.

Година 2023. је вријеме до када треба да се ријеше сви предмети ратних злочина, а процјена Тужилаштва БиХ је да би се најсложенији предмети требали процесуирати до краја 2018. године. Према досадашњем раду ове институције није тешко закључити да ће се и овај рок сасвим сигурно "пробити".

Колумне Коментар дана