Један дан са бијељинским ватрогасцима

Глас Српске
Један дан са бијељинским ватрогасцима

Ватрогасцима су најјезивије интервенције у саобраћајним удесима, гдје морају резати возило како би унесрећене извукли напоље, или када на мјесту несреће затекну угушене димом

БИЈЕЉИНA - Иако је ноћ за ватрогасце у Бијељини по правилу мирнија од дана, у свом богатом дугогодишњем искуству они су и тада, понекад били у занимљивим ситуацијама. И ноћу понекад избију пожари, заборави неко кључ од стана, па ватрогасци улазе кроз прозор у стан. Током наше посјете ноћној смјени, шеф смјене Млађан Васић, који се овим послом бави већ 24 године, каже да је током дугогодишњег рада "било свега", од гашења пожара, језивих несрећа, па чак и скидања мачака са дрвета. - Дешавале су се и комичне ситуације. Дођемо у село да гасимо пожар, а домаћин нас заустави па каже, "Стани, не почињи док ми не кажеш колико ће то да кошта!", а ватра гори. Кад смо му објаснили да ништа не кошта, тек онда нас је пустио да угасимо пожар - прича Васић. Његов колега Хамдија Пашалић - Пикси, који је са Васићем истог дана прије 24 године почео да ради овај посао, рекао је да је овај надимак добио прије познатог фудбалера Драгана Стојковића. - Као дијете тренирао сам гимнастику па, пошто сам био међу најситнијима, мене и још једног друга, који смо стално били на зачељу колоне, прозвали су Пикси и Дикси - присјећа се Пашалић и додаје да је љубав према ватрогаству стекао још у младости када се као дванаестогодишњак учланио у музичаре при ватрогасном друштву, а послије је постао и ватрогасац. Васић је истакао да се овом професијом почео бавити сасвим случајно, након војске, гдје је прошао противпожарну обуку, а сада рече да би опет изабрао овај посао. - Свака интервенција је другачија и на свој начин интересантна, што даје динамичност овом, иначе веома захтјевном и опасном послу. Никада нису била два иста пожара или интервенције - рекао је Васић. Ватрогасци кажу да је било и случајева да се у журби замијене чизме како би се што прије интервенисало, па онај који дохвати мањи број "прокука" док се не заврши гашење пожара. Најтеже им је, рекоше, гасити огромне сјенаре по семберским селима. Најјезивије су им интервенције у саобраћајним удесима, гдје морају резати возило како би унесрећене извукли напоље, или када на мјесту несреће затекну угушене димом. Прошле године су имали 200 интервенција, а ове, до сада већ око 150. Рекордан број пожара догодио се током јулских незапамћених врућина, чак 19 у дану, када је мобилисана цјелокупна бригада. Потребно им је, кажу, обновити и њихов возни парк, како би интервенције биле брже и ефикасније, а од пет цистерни, чак четири су старе више од 30 година. М. ПAЈИЋ КAНAДЕР Ватрогасци Млађан Васић и Хамдија Пашалић су 1989. године ишли и на Хвар као испомоћ у гашењу пожара, којих је те године, баш као и ове, било изузетно много. Тада су, кажу, први пут видјели и авион канадер у акцији на гашењу ватрене стихије, а ишли су и у Сремску Митровицу да помогну гашење великог пожара у фабрици "Матрос". ЛAЖНИ ПОЗИВ Ватрогасци упозоравају да докони људи, претежно млади, ноћу често зову дежурни телефон "123" без конкретног повода и тако блокирају овај број. Таквих позива се евидентира и по 200 током само једне ноћи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана