Smatrao je sebe zakonitim nasljednikom Hitlera, o čemu je postojao i firerov ukaz od 29. maja 1941. Maršal Rajha, Herman Gering, napustivši bunker u Berlinu, sklonio se sa svojim štabom u Berhtesgadenu
Iste noći kada je Hitler održao kraći govor preko pomoćne radio stanice, upozorivši da ostaje u Berlinu bez obzira na situaciju, trojica glavešina: Himler, Ribentrop i Gering napustili su ruševine kancelarije Rajha. Primetno zaplašen Hitlerovim govorom, Gering nije želeo da umre u bunkeru. Ranije se pobrinuo pripremivši se da napusti Berlin. Požurio je kući gde ga ej čekao konvoj spreman za seobu.
Da bi zaštitio svoju imovinu stečenu pljačkom po čitavoj Evropi, Gering je svoje brojne zbirke umetničkih dela, početkom aprila 1945. godine, smestio na sigurno mesto. Za prebacivanje ovih opljačkanih vrednosti bile su mu potrebne dve kompozicije specijalnih teretnih vozova, koje su ove dragocene tovare prebacile do Berhtesgadena, gde ih je prihvatila Geringova druga supruga, glumica Ema Zoneman, sa kćerkom.
U pratnji nekoliko kamiona, natovarenih preostalim sanducima, i putničkih automobila, u kojima su bili pripadnici njegovog štaba, i Gering je 12. aprila uveče stigao u Berhtesgaden. Toga momenta njemu nije bilo poznato da su Himler i Ribentrop pobegli iz Berlina i ad je svako od njih bio rešen da završi započetu igru, računajući da će ih ona na kraju dovesti do položaja Hitlerovog naslednika.
Radiogram Hitleru
Kao tvorac Gestapoa i verni nacist Gering je sebe smatrao zakonitim naslednikom Hitlera. On je ukazom od 29. juana 1941. godine naimenovan za firera, ne samo u slučaju Hitlerove smrti, već i u slučajevima u kojima bi ovaj bio sprečen "makar i samo privremeno" da obavlja svoju funkciju.
U Berhtesgaden je 23. aprila stigao i bliski Geringov saradnik vazduhoplovni general Koler. On mu je saopštio da je Hitler, u njegovom prisustvu, izjavio Kajtelu i Jodlu da je Gering najpogodnija ličnost za pregovore o miru sa zapadnim silama, ali tek onda kad za to dođe vreme.
Berlin je bio opkoljen, a jedinice Crvene armije su hitro prodirale prema Elbi u susret trupama SAD koje su 12. aprila izbile na levu obalu reke.
Na osnovu postojećeg ukaza i Kolerove izjave, svestan da Hitler ne može više da obavlja svoje funkcije, Gering je bio ubeđen da ej nastupio očekivani momenat.On ej pozvao sve nacističke funkcionere koji su se tada nalazili u Berhtesgadenu i saopštio im da ej Hitler onemogućen da iz Berlina upravlja Rajhom.Uz saglasnost prisutnih Gering je sa ovoga sastanka uputio radiogram svome Fireru u kome ga obaveštava o svojoj odluci da preuzima upravu državom "s potpunom slobodom u unutrašnjim i spoljnim poslovima" s molbom da Hitler potvrdi ovu odluku.
Kao krajnji rok za prijem odgovara Gering je odredio 23. april do 22 časa. U protivnom, on će "delovati za opšte dobro" - rekao je na kraju radiograma. S obzirom na haotičnu situaciju koja je vladala Rajhom, Gering je bio ubeđen da njegov radiogram, az tako kratko vreme, neće moći da stigne na odredište, a još manje da u navedenom roku dobije i odgovor na njega. Ali, ovoga puta njegova računica bila je pogrešna.
Borman je na vreme primio Geringovu poruku i pokazujući je Hitleru rekao:
- Karakterističan primer izdaje i pokušaj prisvajanja vlasti. Navedeni vremenski rok za odgovor predstavlja pravi ultimatum.
Ovim rečima, Borman je postigao ono što je želeo.
-Morfinist, podli trgovac! - besno je uzviknuo Hitler i počeo da psuje Geringa.
Kratko vreme pre istekao roka, duboko iznenađen, Gering je primio Hitlerov odgovor. On mu zabranjuje ad bilo šta preduzima. A samo nekoliko minuta kasnije, u prostoriju u kojoj se nalazio Gering upao je odred esesovaca pod komandom Franka i uhapsio ga. Istovremeno uhapšeni su i ostali Geringovi saradnici koji su se zatekli u Berhtesgadenu. Bio je to samovoljni potez Bormana koji ej iskoristio priliku da izravna svoje račune sa Geringom. Istovremeno s Hitlerovim odgovorom on je uputio i naređenje, putem radio-stanice, odeljenju esesovaca u Berhtesgadenu, da odmah uhapse maršala Rajha koji je izvršio izdaju. Na slobodi je ostao jedino general Koler koji je sve preduzimao da spase Geringa, ali uzalud.
Sutradan, 24. aprila, zatvorenika je obišao i Kaltenbruner, ali prilikom njegovog susreta sa Geringom nije progovorio ni jednu jedinu reč. Istog dana usledilo je i saopštenje da će "svi oni koji se budu suprotstavljali Firerovoj volji biti streljani na licu mesta, bez obzira na njihov čin i položaj".
Pod jakom stražom, zatvorenici iz Berhtesgadena su 29. aprila premešteni u obližnji dvorac.
Kapitulacija
Iskoristivši Hitlerovo samoubistvo, Borman je, 1. maja naredio Franku da obrati naročitu pažnju da "izdajnici od 23.aprila ne pobegnu". Ta je poruka značila i smrtnu presudu. Ali, kako se situaciju u to vreme menjala iz časa u čas, Frank nije imao hrabrosti da izvrši Bormanovo naređenje i ubija maršala Rajha. Bio je sretan kad ga je jedno odeljenje Luftvafe, koje je tih dana prolazilo pored dvorca u kome su bili zatvorenici, nagnulo da im ga preda. Gering je bio slobodan. Odmah je stupio u vezu sa Hitlerovim naslednikom admiralom Denicom i ponudio mu svoje usluge za pregovore sa generalom Ajzenhauerom.
Ali, sve je već bilo isuviše kasno. Kapitulacija je potpisana 8. maja, a samo dva dana kasnije američke trupe su zaposele Berhtesgaden u kome su, pored ostalih, zarobile i Geringa. Njegovi zahtevi da razgovara sa Ajzenhauerom bili se glatko odbijeni. A kad mu je saopšteno da će kao ratni zločinac, zajedno sa ostalim nacističkim glavešinama, biti predan međunarodnom sudu, koji će mu suditi za počinjene teške i masovne zločine, bio je duboko iznenađen.
Međunarodni vojni sud u Nirnbergu osudio ga je na kaznu smrti vešanjem, ali je, 16. oktobra 1946, dva sata pre izvršenja kazne, sam sebi oduzeo život, popivši otrov.
(Nastaviće se)
