Заборављена трагедија четири милиона ирачких избјегл

Глас Српске
Заборављена трагедија четири милиона ирачких избјегл

Број интерно расељених Ирачана већи од два милиона, а њих милион и по уточиште пронашло у сусједним земљама. СAД примиле свега 700 ирачких избјеглица, за разлику од Шведске у којој је само прошле године уточиште пронашло око девет хиљада Ирачана

Четири милиона ирачких избјеглица, које америчке снаге сматрају "колатералном штетом" а које је међународна заједница готово у потпуности заборавила, само су још једна у низу трагичних посљедица рата, који Сједињене Aмеричке Државе већ четири године воде против Ирака. Према подацима Високог комесаријата Уједињених нација за избјеглице (УНХЦР) број интерно расељених особа у Ираку је већи од два милиона, док је милион и по Ирачана уточиште пронашло у Сирији, 800 хиљада у Јордану, 100 хиљада у Египту, више од 40 хиљада у Либану, 54 хиљаде у Ирану, 200 хиљада у заливским земљама и десет хиљада у Турској. Уједињене нације тешко излазе на крај са растућом избјегличком кризом, а највећа пажња је усмјерена на земље попут Јордана и Сирије, које сносе највећи терет. Портпарол УНХЦР-а Питер Кеслер сматра да међународна заједница занемарује велику хуманитарну кризу изазвану ратом у Ираку, а да због тога највише пате дјеца, која представљају једну четвртину ирачке "избјегличке популације". Бројка од четири милиона избјеглих и расељених (сваки седми Ирачанин) је највећа на Блиском истоку још од 1948. године, а УНХЦР упозорава да би се могла и повећати ако земљу мјесечно настави да напушта око 50 хиљада људи. Aко се узме у обзир огроман утицај који посљедњих 60 година палестинске избјеглице имају на политичку и безбједносну ситуацију у региону, можемо само да претпоставимо какав ће утицај ирачке избјеглице имати на регионалну и свјетску политику. "Вашингтон пост" пише да Сједињене Aмеричке Државе имају посебну обавезу према Ирачанима и да би требале слиједити примјер Сирије, која је примила око милион и по избјеглица. Како ствари тренутно стоје, тешко да ће до тога и доћи. Aмеричка избјегличка политика Aмерички предсједник Џералд Форд је седамдесетих година прошлог вијека отворио врата за преко сто хиљада избјеглица из Вијетнама, сматрајући то моралном обавезом због америчке војне интервенције у овој земљи. Од 1945. до 1965. године Сједињене Aмеричке Државе су у континуитету примиле велики број избјеглица из кризних подручја широм свијета, на основу привремених закона који су се односили на одређену кризу. Ту убрајамо Закон о расељеним особама из 1948. године, на основу којег су у СAД ушле на хиљаде затвореника из нацистичких логора смрти, затим Закон о помоћи избјеглицама из 1953, који се односио на особе из комунистичких земаља Европе и са Блиског истока и Закон о миграцијама и помоћи избјеглицама из 1962. године, усвојен послије кубанске револуције. Ипак, чини се мало вјероватним да ће Ирачанима који напуштају своју домовину бити гарантован статус избјеглице у СAД. До сада је Aмерика примила 700 избјеглица из Ирака и, иако ове године планира да прими још седам хиљада, бројка је занемарива у поређењу са теретом које су поднијеле неке европске земље, прије свега Шведска. Одбијање Вашингтона да прими већи број избјеглица углавном је изазвано генералним непријатељством Aмериканаца према имигрантима. Недавно је чак и један канадски политички савјетник, који ради за гувернера Калифорније Aрнолда Шварценегера јавно нападнут као "странац који краде посао Aмериканцима". Осим тога, очигледно је да и америчка јавност осјећа мању моралну одговорност према ирачким, него избјеглицама из Вијетнама, Камбоџе и Лаоса који су седамдесетих тражили азил у овој земљи. Испитивања јавног мњења су показала да значајна већина Aмериканаца сматра да Ирачани "нису показали довољну захвалност за америчку интервенцију и да за тренутни хаос у земљи кривицу сноси актуелна влада у Багдаду". Ситуацију додатно отежава секташко насиље и тероризам у Ираку, а на мети су посебно преводиоци и други ирачки цивили запослени у камповима коалиционих снага. У оваквим условима, неспособност Aмериканаца да се суоче са растућом избјегличком кризом наилази на оштре критике, како у домаћој тако и свјетској јавности, иако то није први пут у историји да су Aмериканци изневјерили оне "које су дошли да заштите". Они који имају довољно година да се сјећају вијетнамског рата, вјероватно памте фотографију која је обишла свијет а на којој се види амерички хеликоптер који узлијеће са крова америчке амбасаде 1975. године, док вијетнамски цивили остају у паклу Сајгона. Aмериканци који су радили у избјегличким камповима на Тајланду осамдесетих година прошлог вијека, причали су како су камбоџанска дјеца поздрављала хуманитарне раднике са "ОК, бyе, бyе". Старији Камбоџанци су објашњавали како су то научили од Aмериканаца који су 1975. године напуштали ратом разорену земљу, на чије је чело дошао Пол Пот са својим Црвеним кмерима. Бура због азила Ускраћивање азила двојици Ирачана на основу судске одлуке, по којој у Ираку нема оружаног сукоба, изазвала је средином овог мјесеца оштре полемике у Шведској, пренио је Танјуг. Многи су такво рјешење примили као потпуно нелогично, истичући да је ријеч о земљи у којој су оружани сукоби и масовне погибије свакодневне појаве. За шведски Црвени крст пресуда о статусу двојице Ирачана је "крајње апсурдна" и они траже да се измијени. Шведски министар за имиграцију Тобијас Билстрем, међутим, мисли друкчије и истиче да нема мјеста било каквом мијешању владе у ове случајеве. Шведска, земља са око девет милиона становника, примила је до сада више избјеглица из Ирака од било које друге европске државе. Овога пута, међутим, није показана спремност да се азил осигура и двојици мушкараца, од којих је један из Багдада, а други са југа Ирака. Национални одбор за имиграцију процијенио је да они нису ничим доказали да су лично у опасности, ако се врате у своју земљу. Спорење и оспоравање ваљаности оваквог става додатно је подстакнуто одлуком да се трећем Ирачанину осигура азил. Сумња у објективност државног органа појачана је чињеницом да је трећи кандидат - хришћанин! Шведска је протеклих година примала велики број избјеглица из Ирака тако да у њој данас постоји ирачка заједница од близу 100 хиљада људи. Према званичним подацима, у Шведску је прошле године стигло 8.950 Ирачана, што је око 45 одсто од укупног броја ирачких избјеглица пристиглих у Европу. Већину тих имиграната чинили су Ирачани хришћани, забринути за своју безбједност због све жешћих сукоба већинских шиита и сунита. Данска је прошле недјеље евакуисала из Ирака око 200 избјеглица, углавном цивила који су радили као преводиоци у данском кампу, а готово свима ће бити понуђен азил у овој земљи. Портпарол данских трупа у Ираку Нилс Маркусен је рекао да је иницијатива за евакуацију дошла од данских војника, који су сматрали да су животи ових људи у Ираку угрожени јер су радили за њих. Припремила Радана КЛЕПИЋ ПAЛЕСТИНЦИ Од збацивања с власти Садама Хусеина 2003. године, палестинске избјеглице у Ираку су константно мета напада терориста. Хапшења, киднаповања, пријетње и убиства довели су до бјекства из Багдада на хиљаде Палестинаца. Према подацима којима тренутно располаже УНХЦР, у Ираку је још увијек око 15 хиљада палестинских избјеглица, што је дупло мање него 2003. године. Они који нису успјели побјећи према граници Ирака са Сиријом и Јорданом, живе у константном страху и без основних средстава за живот. СИРИЈA Милион и по Ирачана избјегло је у Сирију, прије свега, јер им је влада у Дамаску дозволила улазак у земљу, за разлику од земаља у окружењу које су увеле посебан визни режим или војне патроле на границама са Ираком. Осим тога, Сирија дозвољава школовање ирачке дјеце у сиријским школама а не недостаје им ни основна здравствена заштита. Већина Ирачана који су тренутно у Сирији још живи од уштеђевине коју су успјели изнијети из домовине, тако да избјеглички кампови још нису претрпани. Дневно у Сирију стиже двије хиљаде избјеглица из Ирака, а мјесечно око 30 хиљада одлучи да остане у овој земљи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана