Најкраћи пут до посла

Најкраћи пут до посла
Драгана Орловић
09.03.2016 23:43

Листа најтраженијих занимања у БиХ први пут биљежи значајније измјене.

Уз трговце, програмере, оператере, угоститељске раднике, комерцијалисте и грађевинске инжењере, први пут раме уз раме стали су, како показују анализе портала "Посао.ба", и медицински радници и агенти продаје осигурања.

Међу најтраженијим вјештинама за добијање посла и даље су познавање рада на рачунару и енглеског језика, али је у односу на протекле године, у 2015. све више тражено и познавање других страних језика.

Тако је њемачки други најпожељнији језик, док је на трећем мјесту турски, што представља и својеврсну индикацију у којим смјеровима се окреће тржиште рада у БиХ, показујући да све више идемо ка тржиштима њемачког и турског говорног подручја.

Ништа чудно, уколико се узме у обзир да је велики број фирми и предузећа управо из тих земаља ангажовао наше раднике, и то посебно када су у питању медицинске струке.

Међу најтраженијим занимањима још увијек су и послови у области информационих технологија, али ту је и вјечити проблем, јер многе компаније не могу пронаћи довољан број квалификованих кадрова.

И док поменуте и сличне анализе вјеродостојно осликавају стање на тржишту рада у БиХ, многи млади који се тренутно спремају одабрати животни позив, као и ранијих година, вјероватно на њих неће обратити много пажње.

Средњу школу или факултет углавном бираће према својим или листама жеља родитеља, и ријетки су они који ће узети у обзир стварне потребе тржишта рада.

У томе им не помажу ни факултети, а ни средње школе. Њихова уписна политика је из године у годину готово на исти начин креирана, иако непрестано говоре да ће узети у обзир све параметре како би је прилагодили потребама тржишта. И тако у круг.

Несумњиво да је креирање уписне политике питање стратегије државне политике развоја и универзитетских политика у једнакој мјери. То значи да универзитети и Влада имају одговорност према стању на тржишту рада. Неопходна су континуирана истраживања потреба тржишта за одређеним образовним и кадровским профилима, али и сарадња високообразовних установа како те анализе не би остале мртво слово на папиру. Иначе школујемо кадар за биро и за иностранство.

Колумне Коментар дана