Danas i ovdje: FBiH koči reformu policije

Glas Srpske 23.07.2007 00:00

PIŠE Branko DOKIĆ

JOŠ jedna evropska delegacija nam je poslala jasnu poruku. Reforma policije predstavlja prepreku BiH na putu ka evropskim integracijama, čime se nanosi velika šteta BiH. A oni političari, koji koče tu reformu, pokazuju da im i nije stalo do evropskih integracija. Ovog puta su to bili predsjednica delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa zemljama jugoistočne Evrope Doris Pak i njen zamjenik Hanes Svoboda. Oni se čude zašto je BiH propustila šansu da već potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) ističući kako smo tako blizu dogovora o reformi policije, ukoliko se iza te reforme ne krije nešto drugo. E, u tome nečem drugom i jeste problem o kojem treba argumentovano razgovarati i pisati. Političari iz Srpske, ali ne samo oni, u tom pogledu sada imaju još veću odgovornost. Jer, na sastanku gospođe Pak i gospodina Svobode sa parlamentarcima BiH (gotovo trećina parlamenta) jasno nam je rečeno da je do kraja prošle godine u Evropi postojao utisak da Republika Srpska koči reformu, ali sada je to promijenjeno ukazujući da su kočničari u FBiH. Podvukli su da neće biti podržani oni političari u BiH koji osporavaju Srpsku. A zamišljenom reformom policije nadležnosti Srpske bi bile značajno osporene i svedene na kulturnu autonomiju. Zato je dobro podsjetiti kako je sve počelo. A počelo je još 2003. godine, kada je grupa međunarodnih stručnjaka napravila "Funkcionalni pregled policijskih snaga u BiH". Iz tog dokumenta proizilazi da je policija u BiH predimenzionisana, skupa i neefikasna i da je stanje u oblasti policijske saradnje nezadovoljavajuće. Sredinom 2004. godine visoki predstavnik za BiH je formirao takozvanu "Martensovu komisiju" koja je predložila model funkcionisanja policije u BiH kojim bi republički MUP bio ukinut. Dakle, umjesto reforme, koja podrazumijeva nadogradnju policijskih struktura u BiH, ponuđeno je njihovo rušenje. Narodna skupština Republike Srpske je odbila taj prijedlog. Treba podsjetiti i na to da je krajem 2002. godine Policija Srpske dobila sertifikat Policije Ujedinjenih nacija u kome stoji da je "reformisana i ispunjava sve međunarodne policijske standarde". Iste te godine je komesar Evropske komisije Kris Paten položio kamen temeljac za zgradu policijske akademije Srpske, čiju izgradnju je finansirala Evropska komisija sa 11 miliona maraka. Računajući sa ovim i unaprijed znajući da će zamišljeni koncept reforme odbaciti, visoki predstavnik se pobrinuo da izdejstvuje u Briselu da Evropska komisija uslovi parafiranje SSP reformom policije. To je trebalo da bude svojevrstan pritisak na Srbe. Usput rečeno, BiH je jedina zemlja u Evropi koja sama sebi postavlja uslove za prijem u EU!!! U oktobru 2005. godine je prihvaćen Sporazum o restrukturisanju policijskih struktura u BiH. Osim što su prihvaćena tri principa evropske komisije, ovim sporazumom je precizirano da se "Sporazum mora primijeniti u skladu sa Ustavom BiH i ustavima entiteta" (tačka 3) te da on "na bilo koji način, niti u bilo kojem obliku ne reguliše, niti otvara pitanja koja ne spadaju u domen reforme policije, a posebno postojeći sudski i tužilački sistem u BiH" (tačka 4). Prema članu tri Ustava BiH, "međunarodno i međuentitetsko sprovođenje krivičnog zakona, uključujući odnose sa Interpolom" su u nadležnosti institucija BiH, dok "... entiteti obezbjeđuju sigurno i bezbjedno okruženje za sva lica, koja su u njihovoj nadležnosti, na taj način da vode civilne agencije za sprovođenje zakona koje rade u skladu sa međunarodno priznatim standardima..." Sporazumom je takođe predviđeno da će Direkcija za sprovođenje reforme najkasnije do 30. septembra 2006. godine izraditi "Plan reforme policijskih struktura Republike Srpske u BiH". Takav plan je trebalo da bude usvojen do 31. decembra prošle godine i zatim upućen na ratifikaciju parlamentima sporazumnih strana (BiH, Republike Srpske i FBiH). Plan još nije usvojen, jer nije urađen u skladu sa Sporazumom. Da je u pitanju "nešto drugo" što je izvan okvira uspostavljanja profesionalnih, efikasnih, depolitizovanih i jeftinih policijskih struktura u BiH direktno potvrđuje i prijedlog Direkcije po kome bi Narodna skupština Republike Srpske morala da stavi van snage 20 zakona i odmah izmijeni i dopuni 14 propisa. Kako dalje, pitanje je sada? Budući da Direkcija nije uradila svoj posao u skladu sa Sporazumom, po kome je i formirana, i s obzirom na to da su davno probijeni svi rokovi za usvajanje Plana, njihov izvještaj treba smatrati odbačenim. U tom slučaju bi predsjedavajući Savjeta ministara i premijeri entitetskih vlada trebalo da formiraju novu radnu grupu sa zadatkom da, na osnovu dosadašnjih dogovora i prijedloga, sačine novi "Plan restrukturisanja policije u BiH" koji će podržavati tri principa Evropske komisije i osnovna načela Sporazuma iz 2005. godine. To podrazumijeva da će reforma biti u skladu sa Ustavom BiH, ustavima entiteta i neće na bilo koji način otvarati pitanja koja ne spadaju u domen policije. Takav plan bi se mogao direktno uputiti na parlamentarnu ratifikaciju već polovinom septembra. Ako bi bio usvojen, to bi značilo da bi BiH, do kraja ove godine, mogla da potpiše SSP. A koje bi sve, čisto finansijske koristi imala BiH od toga prevazilazi okvire ovog teksta. S ciljem ohrabrenja onih koji treba da donesu ovakve odluke mogu da posluže i sljedeće poruke evropskih parlamentaraca. Policija Republike Srpske kao institucija ne može se na bilo koji način osporavati zbog Srebrenice 1995. godine. Za Srebrenicu su krivi pojedinci i oni treba da odgovaraju za to. Entiteti su sastavni dio Dejtonskog sporazuma i to se mora uvažavati, pa i u pogledu uspostavljanja funkcionalnih policijskih oblasti. A za dobronamjerne, ohrabrujući su i rezultati istraživanja iza kojeg stoje institut iz Oksforda UNDP (Centar za razvoj Ujedinjenih nacija) i vlada Holandije. Prema njima, građani BiH od svih institucija najviše vjeruju upravo u policiju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.