Мука избјегличка

Мука избјегличка
Милијана Латиновић
16.06.2018 10:32

Срби који су прије четврт вијека прогнани са својих огњишта у ФБиХ никако да стану на зелену грану. Сваког прољећа са новом надом у срцу да ће до зиме уселити у топле домове одлазе у родни крај и чисте коров са својих згаришта. А згаришта су једино што је остало од српских села у којима је некада све врвјело од живота, смијеха и радости.

Они ријетки којима су куће обновљене вратили су се и преживљавају углавном од пољопривреде, јер предузећа и нема много у тим крајевима, а о неким административним пословима и не размишљају, јер за њих мјеста у федералним институцијама нема.

Десетине хиљада оних који су деведесетих година бјежећи пред непријатељским гранатама спас потражили у Српској или даље преко Дрине, у Србији, још имају статус избјеглих или расељених.

За двије и по деценије нису добили прилику да се врате на дједовину, јер су они који повлаче конце у вези са донацијама, пројектима и обновом кућа на све начине настојали да им то право ускрате.

И не само да су онемогућени да се врате на своја огњишта, Србима прогнаним из ФБиХ тамошње власти од прошле године “уређују” имовину. Кажу, ријеч је о усклађивању катастра и земљишних књига.

У преводу, у питању је тихо отимање српске имовине, јер они који се не јаве на јавне позиве федералних власти да упишу своју имовину остају без ње и она се књижи на државу. 

Са овим проблемом, који већ годину тишти Србе избјегле и расељене из ФБиХ, у коштац се ухватила Република Српска. У намјери да сачувају сваки педаљ српске земље у Федерацији, у шест локалних заједница у РС отворене су канцеларије за пружање бесплатне стручне помоћи. Колика је мука прогнаних, најбоље свједочи податак да у ове канцеларије дневно стигне и до 50 захтјева.

Добро је да прогнани имају на кога да се ослоне и затраже помоћ, али је тужно што се овај проблем почео рјешавати тек сада, када је у многим српским селима у ФБиХ и посљедња искра живота угашена, а коров на огњишту једино што је преостало.

Колумне Коментар дана