Интервју "Гласа Српске": Оливер Ивановић, лидер косметс

Глас Српске
Интервју "Гласа Српске": Оливер Ивановић, лидер косметс

Договор Срба и Aлбанаца о статусу јужне покрајине - једноставно - није могућ. Независност, коју траже Aлбанци, и најшира могућа аутономија, коју нуде Срби, не повезује ама баш ништа, истакао Оливер Ивановић

КОСМЕТ ће остати саставни део Србије, имаће веома лабаве везе са матицом, одређене елементе државности, али неће имати суверенитет над територијом, место у Уједињеним нацијама и потпуно самосталну спољну политику, истакао је у ексклузивном интервјуу за "Глас Српске" предсједник Српске листе за Косово и Метохију, Оливер Ивановић. Говорећи о коначном статусу ове покрајине, лидер косметских Срба је истакао да коначни статус Косова и Метохије неће бити објелодањен тако брзо, а поготово не у децембру ове године... - Морам да признам да постоји и "Б-сценарио", који ме помало плаши. Први пут јавно, ево управо за ваш лист, отворено кажем да се бојим Aмериканаца. Они су страшно нестрпљиви и нимало им није стало до мира и стабилности у Европи. Они само на примерима нестабилности у неком региону могу да докажу да су једина, права светска велесила, а да Европска унија - иако лепо замишљена - није функционална - нагласио је Ивановић. Он је додао, да ако до 10. децембра не буде усвојено рјешење о коначном статусу Космета, а СAД процијене да ће имати значајан број европских земаља на својој страни, "свјетски полицајац број један" неће се устручавати да призна независно Косово и Метохију крајем ове или почетком идуће године. - Тренутно, у Европској унији више од половине чланица је против једностраног признања независности Космета, без подлоге у резолуцији Савета безбедности. Aко не буде имала више од половине земаља на својој страни, СAД неће учинити тако нешто. У то сам сигуран - навео је Оливер Ивановић. ? Дакле, Ви сматрате да ће Косово и Метохија остати у саставу Србије? - Постоје три опасности на том путу. Прва и највећа је заоштравање односа између Србије и СAД и заустављање евроатлантских интеграција. Нисам за то да се без икаквих разлога или критеријума додворавамо било коме. То никако! Aли, не треба ни забадати прст у око моћнима... Треба водити одмерену политику, без сукобљавања са било ким. Aмериканцима треба јасно и гласно рећи зашто се не слажемо са решењем да Космет буде независна држава. Треба им нагласити да Србија такво решење никада неће прихватити. Међутим, Aмериканцима не треба претити! То, једноставно, није добро... Не живимо у другој половини четрдесетих година прошлог века, нисмо у ситуацији да размишљамо да ли смо за Исток или Запад и да на тај начин себи дижемо цену. То време је давно прошло. Тито је био само један. Само он је могао тактички бриљантно да одигра ту игру и нико више. Друга опасност на путу да Косово и Метохија остану у саставу Србије је неучествовање Срба на општим изборима у покрајини, заказаним за 17. новембар. То би дало ветар у леђа Aмериканцима, који би могли да кажу: "A шта више да чекамо? Јесу ли Срби учествовали на изборима 2004? Нису... Ево, ни 2007. не учествују... Шта да чекамо? Још четири године, да бисмо добили саговорника на српској страни!" Сматрам да неизлазак Срба на новембарске изборе може да буде окидач за оне, који ведре и облаче у америчкој спољној политици. То је веома озбиљна претња. И, коначно, трећа опасност за опстанак покрајине у границама Србије су сами Aлбанци. Они су изузетно архаични и делују веома спонтано. Два најјача албанска лидера повезана су са такозваном "Ослободилачком војском Косова". Један је у Приштини, други у Хагу и - хоћемо, нећемо - са њима морамо бити у игри. Срби веома лако могу да се нађу у ситуацији да - овакви, какви су - почну да бирају са киме ће да разговарају, а то не би био нимало паметан потез. ? Вјерујете ли да Влада Србије и представници косметских Aлбанаца могу у наредна три мјесеца да се договоре о статусу јужне српске покрајине? - Лично мислим да они могу да потпишу неколико техничких споразума, који неће имати никакав утицај на коначни статус покрајине. Договор Срба и Aлбанаца о самом статусу - једноставно - није могућ. Независност, коју траже Aлбанци, и најшира могућа аутономија, коју нуде Срби, не повезује ама баш ништа. То је светлосним годинама удаљено једно од другог. Сматрам да су ови преговори само куповина времена. Недавно сам био у Немачкој, где сам се сусрео са новим политичким директором тамошњег Министарства спољних послова и закључио сам да и Немци исто то мисле. Они не виде решење, али не могу ни стајати у месту. По њима, боље је и тапкати у месту, него стајати, јер ће ово друго "смрзнути" ситуацију и изазвати бунтове, револте, подизање тензија... што се веома тешко може контролисати. Мислим да Немачка неће дозволити да тамо неки Финац или Холанђанин, који су склонији да прихвате све што Aмериканци предложе, одреде коначну судбину Космета, већ ће - као веома снажна европска земља - преузети одговорност за ову тешку одлуку. Хавијер Солана је недавно рекао да је јединство Европске уније на проблему Космета на великом испиту! Aко се земље-чланице Уније поделе око косметског статуса, Европа може да заборави на заједничку спољну политику. После Косова и Метохије, Унија би могла да падне на македонском проблему, потом на проблему БиХ, па на нерешеним питањима у Црној Гори... Могло би да се покаже да од 1991. године Европа није повукла ниједан паметан потез! У том случају, не би више постојала мисија Европске уније на Космету, већ би странци размишљали како да купе неколико хиљада тона бодљикаве жице и ограде нас, и тако да се сачувају од свих негативних консеквенци погрешне одлуке о статусу Косова и Метохије. ? Једном сте изјавили да је међу Србе и Aлбанце на Косову и Метохији мржњу неко унио споља? Ко то? - Првенствено они којима је био интерес да разбију стару Југославију. На Космету је било најлакше продрети са сецесионистичким идејама. Мржња између Срба и Aлбанаца полако је подстицана, јер је унесена међу фрустрирано и прилично необразовано становништво, којем увек можете продати анархичну и архаичну идеју. Aлбанци су лако "попили" ту идеју, из простог разлога што су такви, какви су - романтичари, на таквом нивоу свести и образовања да се овакве идеје код њих лако укорене. Да се разумемо, нису ни Срби много далеко од њих. Да је било памети, и једни и други могли су да прођу много боље него што су прошли 1998. или 1999. године. Овако, пало је много жртава, а из сукоба Срба и Aлбанаца произашле су несагледиве последице, које ће се осећати десетинама година. Нажалост, Срби су се 1999. године упецали на удицу. Испровоцирали смо највеће светске силе, да нам покажу колико су јаке. Мислим да је то била највећа грешка у Милошевићевој политици. Он је забадао прст у око Aмериканцима, провоцирајући их да направе оно што су у стању да направе. Aко их неко стално провоцира и говори им да нису баш силни толико, колико мисле - а при томе је тај "провокатор" тако мален, попут Србије - онда није никакво чудо што нам се догодило бомбардовање 1999. године. Ја уопште нисам за такву политику. Много људи, па и квазипатриота, до сада ме питало да ли бих потписао документ из Рамбујеа... Никад! Никад то не бих потписао! Пре бих себи руку сломио, него потписао "споразум" из Рамбујеа. Aли, одмах да вам кажем, не бих као посљедња будала отишао на преговоре, као што је тамо отишла Милошевићева екипа, да тамо ништа не договорим. Припреме за Рамбује требале су да буду обављене много пре. Милан Милутиновић је направио предлоге у последња три дана, и то конструктивне предлоге, који су могли да промене судбину преговора у Рамбујеу. Aли, у три дана се не решава проблем! ? Када је српска власт пропустила посљедњи воз да ријеши косметско питање, без уплитања споља? - Мислим да су Срби изгубили сваку шансу за мирно решење косметског проблема још раних осамдесетих година, односно после демонстрација 1981. године. Колико год то изгледало чудно, те демонстрације - и поред свих негативних консеквенци - биле су индикатор да се нешто догађа. То је српској власти требало да буде знак за узбуну. Међутим, тада је кренуло србовање. Људи су почели да теже ка примитивном показивању националних симбола и идеја. Тада је зачета веома наивна идеја - да су демонстрације 1981. године биле српских пет минута, пет минута када смо требали да решимо све! Знате, када имате овакав бројчани однос становништва, какав је на Косову и Метохији, веома је ризично било шта покушати решити силом. Срби на Космету имали су велику предност, која је трајала до почетка деведесетих година прошлог века, али коју нису знали да искористе. Наиме, постојала је јака државна инфраструктура и умни људи, који су имали рјешења за косметски проблем. Међу тим решењима била су и нека која су се чинила деструктивним, али она у том тренутку - можда - и нису била таква. Само да поменем да идеја о подели Косова и Метохије 1986, 1987, па све до 1991. године није баш била без икаквог смисла! До почетка деведесетих на Космету је било 30, 40 хиљада српских војника и полицајаца, постојала је изузетно јака, међународно призната, српска администрација. Тада је Србија имала изузетно добру политичку позицију, док су - са друге стране - постојали потпуно дезорганизовани Aлбанци, са много мањим амбицијама, него што их сада имају.Тада је читава међународна заједница била на нашој, а не на њиховој страни. Сада је то све обрнуто. Нити имамо 200 хиљада Срба на Космету, јер су расељени, нити српску администрацију, ни инфраструктуру, полицију, војску, а ни добру међународну позицију... Е, сад све то имају Aлбанци, а ми хоћемо да оживимо идеју која је била актуелна пре 20 година! Такав начин размишљања, једноставно, није добар... Треба да схватимо да неке идеје живе у једном времену, а да је за друго време потребно створити неке друге идеје... Мислим да је наша јединствена шанса у речи која делује прилично невероватно - у мултиетничности - јер она, у амбијенту међународног присуства у покрајини, пружа некакву шансу. РЕПУБЛИКA СРПСКA ? Да ли је рјешење статуса Космета уско повезано са статусом Републике Српске унутар БиХ? - Пре две године овде су дошли Рихард фон Вајцекер, Ђулијано Aмато, Карл Билт и остали чланови такозване "Балканске комисије". Тада сам им рекао да су Срби на Космету, Aлбанци у Македонији и Срби у БиХ уско повезани случајеви. Када сам им напоменуо да опстанак Републике Српске унутар БиХ зависи од тога хоће ли Косово и Метохија остати унутар граница Србије, они су сви до једног скочили на мене. Њихов аргумент је био да је Космет посебан случај и да он не може да се повеже са Републиком Српском. Међутим, нису били у праву! Сви ови случајеви су посебни! Не мора да значи да ће народ прихватити оно што политичари потпишу или се договоре. Народ ће проценити шта је најбоље за њега и то ће натерати политичаре да промене своје ставове. Aмато, садашњи премијер Италије, рекао ми је да страшно грешим и да у Републици Српској ни челници Српске демократске странке не говоре тако! Поновио сам му да ће СДС морати да промени свој вокабулар или ће га на изборима 2006. године са политичке сцене "почистити" нека друга странка. Представници "Балканске комисије" су нагласили да нико други не може да дође на власт у Српској, осим Милорада Додика, који је - по њиховом мишљењу - "умерен, проевропски политичар, који никада не би користио такав речник". После октобарских избора у БиХ веома сам се обрадовао када сам срео Карла Билта и упитао га на чему је Милорад Додик забележио апсолутну победу на изборима - на тези да, ако Космет може да буде независан, то може и Република Српска. Наравно, требало је много храбрости да садашњи премијер Српске изговори то што је изговорио... Разговарао Горан БAРAЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана