Према подацима федералног Завода за статистику, у другом бх. ентитету живи око четири одсто Срба, док их је, према попису из 1991. године, било 17 процената, истакао Стево Пашалић
ЗВОРНИК - Колико се пријератног становништва вратило у одређени дио БиХ и колико ентитетске власти помажу повратницима, подаци су који се данас у јавности пласирају у политичке сврхе. У тој јавности постоји искривљена слика о Републици Српској, као творевини насталој на етничком чишћењу, али неспорни подаци говоре сасвим супротно, оцијенио је јуче у Зворнику предсједник Републичког савјета за демографску политику, проф. др Стево Пашалић.
Коментаришући недавне податке избјегличких удружења Републике Српске и Федерације о повратку Срба у федерални дио БиХ, Пашалић је истакао да се - према подацима федералног Завода за статистику - процјењује да у овом ентитету живи око четири одсто Срба, док их је, према попису из 1991. године, било 17 процената.
- У току рата у Федерацији БиХ уништено је 620 насеља, у којима су Срби чинили већинско становништво. Највише њих, 280, уништено је у Западној Босни. У већину ових насеља још увијек нису се вратили предратни становници. На огњишта се вратио само мали број људи, али њима нису обезбијеђени ни елементарни услови за живот - истакао је Пашалић.
Он је додао да је структура становништва у градовима и селима у Федерацији радикално промијењена, па је тако у бројним насељима удио Срба сведен на симболичан број.
- На примјер, у Завидовићима је прије рата живјело око 12 хиљада Срба, док их је сада свега 400. Идентична слика је у цијелој средњој и сјевероисточној Босни, а етнички је очишћена и долина Неретве. Посебно је индикативан простор Западне Босне, гдје су Срби некада чинили апсолутну већину, и гдје ни до данас нису створени услови за њихов бројнији повратак - напоменуо је Стево Пашалић.
Према његовим ријечима, основни разлози за овакво стање леже у чињеници да у федералном дијелу БиХ никада искрено није заживио одрживи повратак српског становништва, што потврђују и подаци да је од укупних донација само симболичан износ издвајан за поправку кућа и уређење насеља, чији су предратни становници били Срби.
- Велике опструкције прављене су приликом издавања одређене документације предратним власницима. Такође, није улагано у инфраструктуру, а о стварању услова за запошљавање није било ни помена. Због тога је и изостао повратак Срба у Федерацију БиХ у некој значајнијој мјери - закључио је наш саговорник.
С. С.
СРПСКA
Када је у питању повратак Бошњака у Републику Српску, ситуација је радикално другачија у односу на Федерацију БиХ.
Стево Пашалић је за Глас Српске изнио примјер општине Зворник, у коју се вратило близу 20 хиљада предратних становника бошњачке националности. Готово сва сеоска насеља на подручју ове општине су инфраструктурно уређена, а куће повратника обновљене.
Слични примјери постоје и у другим општинама Републике Српске, попут Бијељине, Фоче, Модриче, Добоја...
