Куда и како даље

Куда и како даље
Жељка Домазет
17.02.2018 13:26

Након коначног усвајања одговора на упитник Европске комисије, након дуготрајног спотицања и рада по принципу "корак напријед назад два", пред овом земљом је озбиљан и мукотрпан посао.

Док једни тврде да је ова земља дебело на зачељу у односу на све друге земље западног Балкана, други цијелу ствар гледају ружичасто тврдећи да БиХ може сустићи а можда и претећи све друге земље које су тренутно добрано испред ње.

Како нема јасног става унутар земље ни о томе гдје смо ни како стојимо у односу на наше сусједе који су такође претенденти за улазак у европску породицу, тешко је повјеровати да ћемо тако олако кренути незаустављиво напријед. Ако се овоме дода чињеница да је ова година изборна, а у овој земљи су избори увијек и знак стагнације за неке реформе, јасно је да се не може очекивати много помака на европском путу. Но, како се у БиХ никада неке ствари не могу стопроцентно предвидјети, не би било чудно ни да доживимо нека изненађења и када је ријеч о напретку и реформама.

Оно што је најважније у цијелој овој причи, јесте то да сви зналци упућени у посао израде упитника и осталих реформских захвата тврде да је све у БиХ ишло много лакше и једноставније када се поштовао Механизам координације и знало шта је чија уставна надлежност. Тврде и да су одговори на упитник могли много раније да се заврше да је било поштовања уставне структуре земље и Механизма координације.  На неопходност усаглашавања су безброј пута упозоравали и из Европске уније и када се слушао глас разумног  свијета бивало је много једноставније и лакше.

Мада се из неких кругова у БиХ чују и гласови како ће ова земља морати промијенити и дејтонски устав, из ЕУ су јасно поручили да овакав устав осим ситних корекција није никаква сметња да се усвоје европске вриједности и спроведу реформе.

Када се све узме у обзир, ако се у овој земљи буде поштовао Механизам координације и не буду уносиле смутње у то шта ко треба да ради и о чему да одлучује, ни европски напредак нам неће бити стран. Буде ли као у више наврата до сада и убудуће неко петљао своје прсте тамо гдје му није мјесто, БиХ би могла доживјети да остане изоловано острво. Сви у комшилуку ће напредовати, а њени становници ће остати да се и даље свађају око небитних ствари без перспективе за напредак било које врсте.

Колумне Коментар дана