Данас и овдје: Босански круг кредом

Глас Српске 10.08.2007 00:00

Пише Томо МAРИЋ

ДОК наш Вељко Којовић, којег већ три недјеље нема на страницама "Гласа Српске", у Каменици води још једну животну битку, надамо се да ће је добити, сјетио сам се једног нашег разговора када је овај умни човјек причао да га је у данима младости одушевљавао "Кавкаски круг кредом" и по правди чувени козачки атаман. Ваљда увијек, па зашто не и данас, младо срце вјерује у доступност правде, у постојање оних којима је правичност идеал и имају моћ кад закаже право да примјењују правду као посљедњи закон. Како човјек сазријева, а посебно кад га нечујно почну сустизати године и искуства, кад се нагледа свега и свачега доживи све и свашта, некако заборави у шта је све вјеровао. Демантује га живот, а живот су вријеме, људи и догађаји. Посебно ако све то преживи на немирном Балкану и у увијек завађеној и злокобној Босни. Aко је негдје и било, на овом простору права и правде никад није било! Штавише, на Босну су вијековима атаковали непознати, њом су ходиле и паше и субаше, и конзули и високи представници, и знани и незнани, да усаде своју правду кроз своје законе, да нам организују живот по својим обичајима, да нас у свему "подуче и науче"! Опет ми, такви какви јесмо, не разумијући те непозване, и нама увијек ненаклоњене, лоше и рђаво смо копирали и то њихово, не увијек добро, и у свим приликама и неприликама, историјским ломовима и размеђима, настојали да свом комшији наметнемо свој закон, или смо закон узимали у своје руке као коначне судије и џелати, истовремено. Да ли због тога, због туђина и непозваних (вјероватно ово друго!), или због нас самих, овдје су одувијек право и правда само сањане категорије ријетких и немоћних. Најчешће и недосањане! На крају крајева, босанска уклетост, ко ће све више знати због чега не, мимоилази никога - ни Србина, ни Хрвата ни Бошњака, ни остале који живе од Дрине до Уне, од Неума до Градишке. Aко нисмо хтјели то да знамо, онда нам је неки дан на дјелу показао Иво Санадер, хрватски премијер, који нас је све заједно изнападао на пасија прескакала због ватре "која је дошла из Републике Српске и угрозила Дубровник." Шта мислите на шта би личило и како би се тумачило и овдје, али "и шире" кад би наши Лијевчани, или Посавци, оптужили Словенце и Хрвате што Сава плави, а плави, и неријетко наноси Републици Српској огромне штете? Смијала би нам се планета и још јасније схватала поруку свих вицева о "Хуси и Хаси", као симболима незнања и простаклука! Опет се враћам нашем Вељку Којовићу који је, кроз свој живот, због части и поноса, много тога и истрпио, као интелектуалац прве класе, и који је често тражећи одговоре на прекомпликована овдашња питања, у помоћ призивао Иву Aндрића. Славни нобеловац се једном приликом болно обратио Свевишњем: - Господе, који си над световима, и владаш и знаш, погледај, молим те, и на ову брдовиту Босну, и на нас који смо из њена тла никли и њен хлеб једемо. Дај нам оно, зашто те дан и ноћ, свак на свој начин, молимо: усади нам мир у срце и слогу у градове. Не дај да нас туђин злим задужује. Доста нам је крви и ратничке ватре. Мирног хлеба смо жељни." Свемогући, очито, није услишио молитву. Отуда и да "босански круг кредом" не постоји...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.