Данас и овдје: Одвика је велика мука

Глас Српске 28.08.2007 00:00

Пише Бранко Докић

ПОСЉЕДЊA упозорења високог представника Мирослава Лајчака предсједнику Владе Српске Милораду Додику "да размотри да ли жели изазивати међународну заједницу изјавама којима се доводи у питање Дејтонски мировни споразум" су наставак једне навике да се прозивају политичари из Републике Српске, иако су баш они, или само они, опредијељени за Дејтонски споразум. Aко је господин Лајчак одлучио да заиста буде најодговорнији човјек за провођење Дејтонског мировног споразума, као што пише у његовом Aнексу Џ, онда бојим се да он куца на потпуно погрешна врата. Он упозорава управо оне који спроводе Споразум, охрабрујући тако оне друге, који отворено раде на његовом рушењу и јавно причају како је превазиђен и да га треба мијењати. Треба ли господина Лајчака подсјећати колико пута је Харис Силајџић изјавио да Републику Српску треба укинути, да је његова странка имала предизборни слоган "БиХ без ентитета"? Треба ли га подсјетити да је, пред посљедње изборе, Сулејман Тихић изјавио да челници Странке за БиХ само причају о укидању Републике Српске, а да СДA свакодневно то ради? Није ли то, довођење у питање, не само Дејтонског споразума, већ и уставног поретка у БиХ? И то, очигледно, није иритирало међународну заједницу, па није било ни упозорења. Макар, јавних. Прије неколико седмица лидер ХСП-а господин Јуришић на пола стране великог интервјуа "Дневном авазу" говори о укидању Републике Српске. Колико ја знам, високи представник га није упозорио да на тај начин угрожава уставни поредак БиХ. Оваквих, и сличних примјера дјеловања, посебно бошњачких политичара, могао бих навести веома много. И све је то било без упозорења. Да је Република Српска за Дејтонски споразум, а Федерација БиХ против њега, говори и однос према Закону о празницима. Народна скупштина Републике Српске је усвојила тај закон, али су га Бошњаци оспорили, између осталог и због тога што је 14. новембар, дан потписивања Дејтонског споразума, требало да буде републички празник. С друге стране, сви покушаји да донесемо Закон о празницима БиХ пао је у воду, између осталог и зато што бошњачки представници нису прихватали да 14. новембар буде државни празник. Зар то најбоље не говори о њиховом односу према Дејтонском споразуму? Уосталом, постала је пракса, поготово у партијским централама у Сарајеву, да се опструише Устав БиХ, који је саставни дио Дејтонског споразума, како би се показало да је он немогућ и да га треба мијењати. У том смислу су неки сарајевски политичари организовали веома јак лоби. Треба се само присјетити "кајања" господина Холбрука због неких дејтонских рјешења. Јавна је тајна да је под утицајем тог лобија и међународна заједница у БиХ прихватила "доктрину" по којој не треба причати о промјени Дејтонског споразума, већ га треба практичним потезима мијењати. За такав приступ био је потребан високи представник са неограниченим овлашћењима. И имали смо га у господи Петричу и Ешдауну. Велики је број наметнутих рјешења, као и оних која су прихваћена, али под огромним притисцима и условљавањима. Већином су притисци били на Републику Српску. И тако је створена навика да се Република Српска и њени политичари на разноразне начине условљавају, иако су најдосљеднији заговорници поштивања Дејтонског споразума. Једна народна пословица каже да је навика једна мука, а одвика стотину мука. Ни нови високи представник очигледно није поштеђен те муке и користи се сваком приликом да упре прстом на неког из Републике Српске. Надам се да се Лајчаково подсјећање да је Управни одбор за имплементацију мира (ПИК) "јасно ставио до знања да међународна заједница неће толерисати било какве покушаје угрожавања Дејтонског споразума" односи на све политичаре у БиХ. У Српској је тако јасан став ПИК-а био поздрављен. Хоћу да вјерујем да је однос актуелног високог представника према цитираном ставу ПИК-а потпуно искрен. A то, онда, значи да прихвата улогу првог човјека међународне заједнице одговорног за примјену Дејтонског споразума. У томе може да успије ако се ослободи навике да поступа по савјетима многих знаних и незнаних, незамјењивих и "вјечних" кадрова у ОХР-у и око ОХР-а, домаћих и страних, који на сваку, па и вербалну, активност појединаца или институција из Републике Српске траже реаговање високог представника. Aко господин Мирослав Лајчак може да се захвали таквим експертима на сарадњи, биће то стварна потврда његове опредијељености, а и ПИК-а, да "неће толерисати било какве покушаје угрожавања Дејтонског споразума". A политичким лидерима Српске добронамјерно сугеришем да је боље да чврсто стоје на позицијама Устава БиХ и Републике Српске и по тим питањима не прихватају било какве притиске и условљавања. Народ ће то много више цијенити од било каквих вербалних додворавања карактеристичних за предизборне кампање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.