Прилагођавање савременим токовима привређивања

Глас Српске
Прилагођавање савременим токовима привређивања

Недостатак културе корпоративног управљања све чешће постаје кочница напретка и развоја... Сви настоје да остану власници и да сами управљају фирмом

ПОЈAВA инвестиционих фондова на нашем тржишту у почетку је, чак и у дијелу стручне јавности, доводила до недоумица. Тешко се и схватала и прихватала свјетска пракса организовања имовине у једном облику, уз истовремено издвајање управљања. Издвајање власничке од управљачке функције, као полазиште увођења корпоративног управљања, и данас је камен спотицања многих приватних предузећа. Према ријечима предсједника Удружења банака БиХ Ранка Лабовића, код нас је у већини фирми власник истовремено и највећи дионичар и директор, што додатно компликује процјену ризика приликом инвестиционог улагања. - У фирмама не постоји дисперзија управљачких нивоа, не постоји корпоративни ниво размишљања. Сви настоје да остану стоодстотни власници и да сами управљају фирмом. Кад све зависи од једног човјека, уколико се било шта догоди, систем фирме се руши. То је неприхватљиво. Од изузетне је важности да уз власника увијек постоји неко ко ће да настави посао, да се одмах не иде на протест мјенице, односно на наплату хипотеке - изјавио је Лабовић за "Глас Српске". Принципима корпоративног управљања, између осталог, предвиђено је да власници који нису задовољни управљањем, могу отказати управљача и повјерити тај посао неком другом, јер то је уговорни однос, нагласила је помоћник министра финансија Републике Српске Сњежана Рудић. У пословном понашању свих судионика привредног живота, недостатак културе корпоративног управљања све чешће постаје кочница напретка и развоја. Иако се највише очитује у недовољној отворености према јавности, недостатак корпоративног управљања често је кочница у одвијању свакодневног оперативног пословања. У посљедње вријеме има и примјера да лично искуство наводи власнике на "разводњавање" власништва, а с њим и управљања предузећем. Илустративан примјер навела је стручни сарадник за праксу на Факултету за пословни менаџмент и директор Предузећа за консалтинг "Вралинвест" Мајда Деспотовић. - На једном семинару, предузетник који се бави графичком дјелатношћу испричао је своје искуство. Наиме, његово предузеће је с временом "разрадило" посао и све је добро функционисало док се нису проширили и достигли упосленост више од 50 радника. С обзиром на то да код нас менаџере не оспособљавају да препознају кризне ситуације, кад је криза у пословању била очигледна, због самоиницијативног додатног шестомјесечног образовања у Словенији, "графичар" је одлучио да постојеће особље остави да се сналази до његовог повратка. Када се вратио, затекла га је ситуација у којој је све функционисало боље него када је одлазио у Словенију. Другим ријечима, радници су се међусобно организовали, тако да се посао одрађивао без икаквих застоја. Тада му је било јасно да један човјек не може све функције да обавља сам. Н. РИСОЈЕВИЋ СТРAХ Према ријечима помоћника директора Бањалучке берзе Дарка Лакића, због несагледавања суштине корпоративног управљања, страх да не изгубе позицију већинског власника многа приватна предузећа на овим нашим просторима кочи у развоју.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана