Порашће ниво океана и мора због топљења ледника, јавиће се суше, поплаве, олује, торнада, тајфуни... Стручњаци упозорили да климатске промјене више пријете Земљи од тероризма
ДA се нешто необично догађа са климом, мање-више, осјетили су становници свих континената, а ријетки су они који нису чули бар нешто о појму климатске промјене.
Када би се спровела анкета у свијету, термин климатске промјене нашао би се вјероватно у самом врху листе најчешће помињаних ријечи посљедње деценије.
О негативним посљедицама промјене климе на Земљи и глобалног загријавања сваки дан се све више говори. За то је много разлога. Треба ли се присјетити катастрофалних поплава, монсунских киша и тајфуна у Aзији, тропских олуја и циклона у Средњој Aмерици, орканских вјетрова и киша, као и тропских врућина у Европи...
Дипломирани метеоролог у Хидрометеоролошком заводу Српске Aлександар Пајовић појаснио је да је просјечна температура на Земљи у посљедњих 150 година повећана за отприлике један степен Целзијуса, а емисија угљен-диоксида за око 35 процената.
Пајовић посебно истиче да се већина научника слаже да ће до краја овог вијека средња температура на Земљи бити повећана за два до шест степени Целзијуса, као посљедица сагоријевања фосилних горива и емисије угљен-диоксида.
- Од када се детаљније мјере температуре, десет најтоплијих година се смјестило у периоду од 1994. до данас. Све прогнозе указују да ће 2007. година можда бити најтоплија и да ће превазићи до сада најтоплију, 1998. годину, када је просјечна температура за период 1961-1990. од 14 степени, премашена за 0,52 степена Целзијуса - нагласио је Пајовић.
Пајовић је подсјетио на упозорење Организације уједињених нација да климатске промјене представљају већу пријетњу Земљи од тероризма.
- Доћи ће до пораста нивоа свјетских океана и мора усљед топљења ледника на половима, које се већ дешава, до промјена режима, количине и расподјеле падавина, промјена временских образаца и учесталости екстремних метеоролошких услова: суше, поплаве, тропски циклони и олује, торнада, тајфуни, оркански вјетрови - навео је Пајовић и додао да се очекују и промјене у водним ресурсима, екосистемима и биолошким различитостима.
Неизбјежне су, истакао је Пајовић, и промјене у пољопривреди и шумарству, у смислу промјене висинске и просторне расподјеле различитих типова шуме.
Све наведено проузроковаће, како је нагласио, повећање броја гладних у свијету, заразних болести и броја штеточина, као и повећања опасности од пожара.
Према његовим ријечима, највећу штету трпјеће земље у развоју, које немају капацитете да се носе са тешким посљедицама климатских промјена. Међу њима је и БиХ.
- Видјели смо у протекла два мјесеца како бјесне пожари у Херцеговини, како температуре расту и достижу максималне вриједности. Видјећемо, нажалост, праве посљедице суше која је харала нашим просторима када се сумирају сви резултати. Процјене говоре да су приноси пољопривредних култура умањени за 40 процената. Нивои ријека су достигли минималне коте. Дошло је и до помора рибе у рибњацима широм Српске због недостатка кисеоника у води. Да смо неспремни, јесмо - оцијенио је Aлександар Пајовић.
У Српској је евидентирана најтоплија јесен 2006. године, па најтоплија зима без снијега, прољеће такође.
Ове године, током јула, у многим градовима Српске измјерене су максималне температуре, па чак оборени рекорди.
Пајовић је подсјетио да је, током овог љета, у Бањој Луци постигнут максимум из давне 1957. године, када је забиљежено 41,4 степена Целзијуса. У Бијељини је, додао је, постигнут нови рекорд од 43 степена, Требињу 42, Фочи 40 степени, на Чемерну, Сокоцу и вишим планинским предјелима регистроване су највеће температуре до сада, а количина падавина је била испод вишегодишњег просјека.
Нажалост, констатовао је Пајовић, процјене показују да ће се, уколико се у наредних неколико деценија и успије смањити емисија гасова стаклене баште, клима неизбјежно мијењати у наредних неколико стотина година.
Задатак човјечанства је стога да се усредсриједи на прилагођавање, како би се избјегле штетне посљедице.
Можда би, за почетак, свако од нас требало да купи флуоресцентну сијалицу, која троши много мање енергије и тако умањује производњу електричне енергије и производњу угљен-диоксида.
М. РAДЕТИЋ
(У понедјељак: Утицај климатских промјена на пољопривреду)
УГЉЕН-ДИОКСИД
Узрок климатских промјена и глобалног загријавања је човјек. Сагоријевањем фосилних горива у индустријским постројењима, саобраћају и при производњи електричне енергије, производи се и у атмосферу емитује један од највећих узрочника глобалног загријавања - угљен-диоксид. Са осталим гасовима угљен-диоксид доприноси и нарушава тзв. ефекат стаклене баште.
- Стакленички гасови формирају Земљин топлотни омотач. Он спречава губитак топлоте која омогућава живот и тако одржава температуру на Земљи. Без овога, температура на Земљи би била за 30 степени нижа и услови на нашој планети би били као на Марсу - појаснио је Aлександар Пајовић.
КЈОТО ПРОТОКОЛ
Да би се скренула пажња на све очитије катастрофалне посљедице климатских промјена, најмоћније земље свијета су, са Уједињеним нацијама, формирале неколико организација чији је једини задатак праћење климе.
Резултат њихових активности је, добро већ познати, Кјото протокол, као обавезујући документ за све земље свијета о смањењу емисије угљен-моноксида и других гасова.
Оквирну конвенцију Уједињених нација прихватило је 1990. године 190 држава свијета, које су се обавезале да ће смањити емисију гасова стаклене баште за пет одсто, у периоду 2008-2012.
