Фиреров штаб (14)

Глас Српске 02.07.2007 00:00

Када је Вилхелм Канарис постављен за шефа Aбвера - њемачке војне обавјештајне службе, у старту је био одлучан да јој удахне свој дух и схватања.

У предвечерје доласка Хитлера на власт, крајем 1932. године, канарис је постављен за команданта бојног брода "Сохлесиен". На овоме положају показао је сву своју строгост. Оштро је гонио сваку немарност и недисциплину, али је истовремено настојао да се прикаже командантом који се брине за своје потчињене. У то време, заједно са многим својим колегама, поморским официрима, пружио руку Хитлеру и нацизму, који су иступали са паролама: против Версајског уговора и против комунизма. Ове пароле Канарис је прихватио са огромним симпатијама и одушевљењем. После доласка Хитлера на власт, Канарис је још неко време провео на броду "Сцхлесиен", а затим је премештен за команданта утврђења Свинеменде. Био је то положај који је опомињао на превремени завршетак каријере, први корак ка пензији. И док је са извесним незадовољством очекивао крај своје каријере, Канарису се срећа поново насмешила: 1. јануара 1935. године отпочео је нову каријеру, која га је издигла из редова виших немачких морнаричких официра и учинила значајном фигуром тесно и неодвојиво повезаном са историјом Трећег рајха. Творац Aбвера Одбацивањем Версајског уговора, Хитлер почиње убрзано јачање оружаних снага Трећег рајха, а са њима и развијање војне обавештајне службе, која је и даље задржала свој стари назив Aбвер. Прве две године Хитлерове владавине, на челу Aбвера је био капетан бојног брода Конрад Пациг, који је убрзо дошао у сукоб са Химлером и Хајдрихом. Да би спречио даље продубљавање насталог сукоба, тадашњи министар рата, фон Бломберг, затражио је од команданта ратне морнарице адмирала Редера да Пацига разреши дужности. На његово место постављен је Канарис, човек, који је за собом већ имао богато обавештајно искуство, био веома близак нацистима и у кога су, тада, Химлер и Хајдрих имали пуно поверење. Кратко време по доласку на чело Aбвера, Канарис је унапређен за адмирала. Међутим, он није био само шеф немачке војне обавештајне службе него и њен творац. Обавештајни апарат који је затекао никако или врло мало се може упоредити а оним који је он оставио иза себе. Удахнуо му свој дух и своја схватања. Налазећи се у зениту свога живота, пред задатком који је у потпуности одговарао његовим склоностима и способностима, он се с огромном енергијом посветио стварању, изградњи и усавршавању војне обавештајне службе која је имала да одговара потребама обновљеног и моћног Њехрмацхта Трећег рајха. Канарис је био веома вешт у избору најближих сарадника, којима је успео да наметне веру у своју интелектуалну и стручну надмоћност. На тај начин успео је да се окружи веома верним следбеницима и поштоваоцима. Живог и немирног духа, стално у покрету, надарен интуицијом, Канарис је годинама постајао све нестрпљивији. Брз у мислима и комбиновању, од својих сарадника је захтевао само кратке и сажете реферате. Један од истакнутијих припадника Aбвера који је више година провео поред Канариса, говорећи о своме шефу, поред осталог, каже: "Поред изванредне способности брзог схватања и комбиновања, он је имао и особину да одмах увиди у коликој су мери његови потчињени у стању да изврше наређења која би им издао. Aко би таква наређења прелазила способност схватања лица које је у питању (а то се дешавало доста често, баш и зато што је под извесним околностима требало издати таква наређења), он би недостатке које је очекивао одмах искомбиновао споредним наређењима, која би издао другим лицима, како би већ унапред исправио погрешке очекиване у будућности". Поред комбинаторске и моћи предвиђања, Канарис је свој рад више подешавао према сопственој интуицији него према хладном и непристрасном систематском рашчлањавању одређене ситуације. Грозничавим нагоном за радом тежио је да све одлуке у његовој институцији доноси лично. Као што је у погледу рада био безобзиран према себи, исто је тако и од својих сарадника тражио безусловно пожртвовање. До 1938. године Aбвер је био у саставу Министарства рата, које је Хитлер укинуо и формирао Врховну команду Њехрмацхта - ОКЊ. Од тада Aбвер је био саставни део ове, ново формиране установе. "Одељење за иностранство", коме је на челу био капетан бојног брода, касније адмирал Леополд Беркнер, бавило се пословима - веза са иностранством, старања о иностраним војним аташеима у Немачкој, о везама са савезничким војскама, одржавањем везе са Министарством иностраних послова Рајха, коришћењем заплењених непријатељских архива и слично."Одељење за иностранство" је, после слома Краљевине Југославије, преузело архиву југословенског Генералштаба и подвргло је детаљном прегледу и анализи. Три одсека Aбвер је био подељен у три сектора. Први се бавио офанзивном војном обавештајном службом, на чијем је челу био, до 1941. године, пуковник, касније генерал Пикенброк, а затим потпуковник, касније генерал Ханзен. Други је организовао саботаже и диверзије, а на челу му је био, до 1939. године, мајор Гроскурт, кога је заменио пуковник, касније генерал фон Лахонзен, бивши аустроугарски официр, до 1938. године шеф обавештајне службе републике Aустрије. Њега је 1943. године наследио потпуковник барон Фрајтаг - Лорингхотен. Трећи се бавио контраобавештајним радом, а био је под руководством мајора касније пуковника Бамлера до 1939. године, а од тада, на челу овог сектора био је пуковник Бентивењи. Поред ових, у Aбверу је било и "централно одељење" које је обављао све административне послове за рачун других сектора: руковало архивом, обављало правне и финансијске послове и водило картотеку свих агентских уговора и обавеза. На челу овог одељења био је пуковник, касније генерал Остер. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.