Шта доноси Декларација хрватских странака о уставним

Глас Српске 21.09.2007 00:00

У декларацији се не помиње федерализација БиХ, него елеменат дисконтинуитета територија, рекао Драган Човић... Крешевска декларација "врви од елемената федерализма" Човић прича глупости - истакао Драженко Приморац

ЛИДЕРИ хрватских странака у БиХ, требали би, данас у Крешеву, да потпишу Декларацију о уставним промјенама у БиХ, која би, након дужег времена, објелоданила заједнички став водећих хрватских политичара о будућем уређењу БиХ. Подсјећамо да су лидери пет хрватских странака у БиХ, најављујући усвајање заједничке декларације, истакли да она треба садржавати став "да је двоентитетска БиХ неодржива и да државу треба градити с три нивоа власти и с најмање три федералне јединице организоване по етничким, географским, хисторијским и привредним начелима". Међутим, предсједник Хрватске демократске заједнице БиХ Драган Човић, само два дана прије "историјског скупа у Крешеву", потврдио је да ће потписати декларацију, али да се у њој не помиње федерализација БиХ, него елеменат дисконтинуитета, који је "веома значајан". Човић је још рекао и то да је Декларација до краја окренута БиХ и да би је чак и лидер Странке за БиХ Харис Силајџић могао потписати! A још јуче први човјек ХДЗ-а БиХ тврдио је да је "садашња подјела БиХ на два ентитета зло", као и унитаризација БиХ. Не тако давно, на имању лидера ПДП-а Младена Иванића код Бање Луке, Човић је прецизирао да "дисконтинуитет територија осигурава могућност да се уобличи још једна федерална јединица у којој ће Хрвати бити већина". На истом састанку лидер ХДЗ-а 1990 Божо Љубић се послужио и политичком математиком нагласивши да "три у два не може". Лидер СНСД-а Милорад Додик је тада поновио да је најбоље уређење за БиХ - три федералне јединице од којих би једна била Република Српска, а предсједник ПДП-а је поручио да у БиХ треба ријешити "хрватски проблем" али не на уштрб Српске. - Мислим да се ми у свему томе веома добро разумијемо - рекао је тада Иванић. Aли да ли је баш тако, или се нешто "иза брда ваља" с обзиром на то да се Човић прије неколико дана састао са лидером Странке за БиХ Харисом Силајџићем, а најавио да ће разговарати са предсједником СДA Сулејманом Тихићем и то, како је рекао, "да би била избјегнута замка коју неко жели да створи у јавности да ХДЗ БиХ коалира са српским странкама на уштрб неких ствари у БиХ". Портпарол ХДЗ-а 1990, Драшко Приморац је мишљења да иза свега стоји сасвим прозаичан разлог - Човићево елементарно непознавање права. - Крешевска декларација "врви од елемената федерализма". Човић Декларацију није ни прочитао и прича глупости - оцијенио је Приморац за "Глас Српске". Према његовим ријечима, "не може се говорити о дисконтинуитету територија, а с друге стране тврдити да то није федерализација". Крешевска декларација, додао је, подразумијева увођење више федералних јединица, чији број није прецизиран, јер то, како је истакао, за сада није важно. - Важно је да ће Хрвати, коначно, имати став о уставним промјенама и да други неће моћи да кажу да нисмо нешто тражили. Aко смо тражили да централни ниво има судску, законодавну и извршну власт нико нам неће моћи то оспорити и од тога, као темељних принципа нећемо одступати - био је категоричан Приморац. Упитан да прокоментарише Човићеву изјаву да Крешевска декларација не подразумијева федерализацију, предсједник СНСД-а Милорад Додик је одговорио да та странка није упозната са тим ставом. - Шта ко мисли и како и када мисли не могу сваки дан да коментаришем. Па ни шта је Човић рекао. Aли знам што се тиче Српске, нама не смета Дејтонски споразум ми позивамо на његово поштивање - подвукао је Додик. Нама се, истакао је Додик, стално приговара да радимо и бавимо се само Српском, а запостављамо БиХ, а оног тренутка када изађемо са нашим ставом, онда нас оптужују за антидејтонско понашање. О томе шта се крије иза Човићеве изјаве, да Крешевска декларација не подразумијева федерализацију БиХ није желио спекулисати ни предсједник ПДП-а Младен Иванић. Он сматра да је потребно сачекати да хрватски политички врх изађе са ставом какву БиХ жели. - Знам једно. Спреман сам позитивно утицати на било какво рјешавање проблема хрватског народа у БиХ, уколико то није на штету Српске. Дакле, ако у том документу има и само један елемент негативан по Српску, неће добити нашу подршку - нагласио је Иванић за наш лист. Крешевску декларацију данас би требали да потпишу Драган Човић (ХДЗ), Божо Љубић (ХДЗ 1990), Јерко Иванковић Лијановић (Радом за бољитак), Марко Тадић (ХСС) и Звонко Јуришић. М. РAДЕТИЋ Стабилизација - Aко је то допринос стабилизацији БиХ у погледу свих ствари, ми можемо одустати од било каквих разговора о уставном уређењу, јер нама одговара дејтонско уређење БиХ и у том погледу немамо ниједне дилеме - рекао је Милорад Додик. Лидер СНСД-а је указао да су уставне промјене далеко и да се БиХ налази у политичком тренутку који није обећавајући са становишта могућности договора, те да би ово питање требало покренути, касније, у некој другој атмосфери. Порука Предсједник Хрватске сељачке странке ( ХСС) БиХ Марко Тадић, који је урадио коначан текст Декларације, недавно је у изјави за федералне медије, оштро критиковао потез Човића и Љубића, што су са Додиком и Иванићем, у околини Бање Луке разговарали о будућности БиХ. - Мислим да је било веома наивно што уопште са Додиком и Иванићем разговарају о уређењу БиХ на бази Додиковог приједлога, да се Хрватима да трећа федерална јединица, али да се не дира Српска. Ми смо у Декларацији закључили да се Хрвати никада неће договарати с једним на штету другог народа - истакао је Тадић. Он је тада поручио и Милораду Додику да "слободно заборави да ће Хрвати БиХ дијелити било с ким, а нарочито да ће од Федерације правити два ентитета". Силајџић Коментаришући могући српско-хрватски договор о преуређењу БиХ, бошњачки члан Предсједништва Харис Силајџић је рекао за сарајевско "Ослобођење" да оно што нуде странке из Републике Српске ни на који начин не може одговарати Хрватима јер би подручја, попут Дервенте или Брода, на тај начин трајно остала у саставу Српске. - Уосталом све странке из Федерације БиХ сагласне су да БиХ треба организовати на принципу мултиетничких регија - закључио је Силајџић. Месић Предсједник Хрватске Стјепан Месић изјавио је јуче у Сарајеву да се увијек залагао за цјеловиту БиХ и да би трећи ентитет водио у неком другом правцу, јавила је Срна. - Цјеловита БиХ потребна је због оних који живе у њој, због Хрвата, Срба и Бошњака, као и због националних мањина - рекао је Месић новинарима. Према његовим ријечима, БиХ мора бити цјеловита и ради региона, Европе и свијета. - Надам се да ће тако и бити - рекао је хрватски предсједник. Он је потврдио да је у начелу упознат са одређеним иницијативама о формирању трећег ентитета, коју заговарају поједини лидери хрватских странака у БиХ. - Мислим да би трећи ентитет БиХ водио у једном другом смјеру и то вјероватно не би учвршћивало ову земљу - рекао је Месић. ИЗВОДИ ИЗ ДЕКЛAРAЦИЈЕ ...Новим уставом БиХ напушта се постојећи двоентитетско уређење БиХ и успоставља се ново функционалније и праведније уређење, по коме ни један од конститутивних народа неће бити привилегован нити дискриминисан. - БиХ је децентрализована држава, која има три нивоа власти: државни, средњи и локални. - Државни и средњи ниво власти уређује се на принципу подјеле власти на законодавну, извршну и судску. - Средњи ниво власти се успоставља на темељу: историјских, етничких, географских, привредних, , саобраћајних и других битних критеријума уз могућност територијалног дисконтинуитета појединих формираних јединица; - Локални ниво власти (општине и градови) су јединице локалне самоуправе и управе које нису унапријед задане него се на читавој територији изнова организују на истим принципима, без посебног статута, а власт се конституише на принципу пропорционалности. - Сарајево, као главни град БиХ, има посебан статус који ће се уредити законом на нивоу БиХ...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.