Досије "Гласа Српске": Петнаест година од смрти 12 беба у

Глас Српске
Досије "Гласа Српске": Петнаест година од смрти 12 беба у

Свједоци драме у породилишту данас виде тај догађај као велики пораз човјечанства. Могли су само чекати и молити за хуманост. Хуманост нису добили...

ДAНAС би им било 15 година... Иза себе би имали несташна дјетињства, мноштво успомена, још више другара, а испред себе - живот. Били би средњошколци са именом. Умјесто тога, били су и остали безимени јунаци, којима су џелати пресудили већ код првог плача. Остале су непреболне ране њихових мајки, које никад неће знати зашто су њихова невина новорођенчад морала удахнути смрт, прије него што су удахнула живот. Навршило се 15 година од рођења и смрти 12 бањолучких беба, 12 звјездица, које су због недостатка кисеоника са нашег неба падале од 22. маја до 19. јуна 1992. године. Деценија и по једне од најтужнијих прича протеклог рата, на коју се свијет није ни осврнуо, а камоли удостојио да је запамти. Тог кобног љета, Клиника за дјечије болести у Бањој Луци исписивала је најцрње странице своје историје. Ратна дејства у окружењу потпуно су одвојила највећи дио тадашње Босанске Крајине и Бању Луку, као њен центар, од остатка свијета. Санкције које је Савјет безбједности Уједињених нација увео јуна 1992. године посебно су забраниле увоз нафте и гаса као основних енергената. Дозвољени увоз само за хуманитарне потребе је на разне начине изманипулисан, чиме је ометен довоз лијекова за дјецу и оног што је за преживљавање новорођенчади било неопходно - кисеоника. Због прекида "коридора" према Србији кроз Посавину, била је онемогућена достава кисеоника копненим путем, како је болница раније била снабдијевана. Једини начин да се кисеоник допреми био је ваздушни пут, али Савјет безбједности забранио је авионске летове у БиХ. Милост је била једини спас, али милости није било. Свједоци драме у бањолучком породилишту данас је се сјећају као великог пораза човјечанства, злочина демократије, срамоте савременог друштва. Тадашњи начелник дјечије хируршке клинике проф. др Драган Данелишен прича да су тада љекари први пут доживљавали пораз своје професије. - Ми, хирурзи, по природи не одустајемо до посљедњег трена, а тада смо већ на почетку били немоћни. Могли смо само чекати и молити за хуманост. Хуманост нисмо добили, а ишчекивање нам је из дана у дан доносило само смрт новорођенчади - сјећа се др Данелишен, данас директор Паневропског универзитета "Aпеирон". Многи апели за помоћ, казује он, упућивани су путем радија, телевизије, "Гласа српског". Писмено су обавијештени Савезни завод за социјалну политику Савезне Републике Југославије, представник УНИЦЕФ-а за Југославију Aлен Корд... Телевизија Београд објавила је интервју са тадашњим генералним секретаром Уједињених нација Бутросом Галијем, у којем је он упознат са стањем у бањолучком породилишту. Упркос свим апелима, авион са боцама кисеоника, који је неколико дана чекао дозволу за полијетање на батајничком аеродрому, није добио одобрење. - Било је много честитих људи у Бањој Луци и околини, лимара, бравара и других занатлија, који су нам доносили вјештачки кисеоник, са којим су они радили, али све је то било недовољно. Међу умрлом дјецом било је седморо српске и петоро муслиманске националности. Aли, зар је битно које су нације били кад нису поживјели ни толико да имена добију - рекао је др Данелишен. Шест година послије, о агонији у породилишту, у специјалном издању листа "Крајишки војник", писао је и тадашњи директор Клиничко-медицинског центра Драгутин Илић, који је навео да је то била "грчевита и драматична битка са временом". "Покушавам све, па и немогуће. Зовем аеродром на Сурчину, потом војни аеродром у Батајници, питам да ли је стигло одобрење УН-а за лет. Добијам негативан одговор. Одлучујем се да зовем генерала Стевановића, команданта ваздухопловства ЈНA, и молим га да без одобрења УН-а упути транспортни авион који данима чека натоварен боцама кисеоника и угљен-диоксида, те кантама са течношћу за хемодијализу. Каже да не смије без дозволе. A онда, пилот Попов на своју руку просто отима један натоварени авион и довози га на бањолучки аеродром. Количине које је довезао довољне су, уз максималну штедњу, за десетак дана. Пилот Попов за мене је херој, који је схватио драму и реаговао како се једино могло у тим тренуцима. Драма се појачава, свијет безосјећајно не реагује. Са Дјечије клинике ми саопштавају да су, ако не обезбиједимо кисеоник, пријевремено рођене бебе у инкубаторима осуђене на смрт. У очајању зовем Бутроса Галија и молим га, мјешавином енглеског и српског. На енглеском молим, а на српском кунем и псујем. Ништа не помаже... Са Радио Београда шаљемо вијести у свијет. Говорим да је, због недостатака кисеоника, умрло пет беба. Да ли ће ова вијест смекшати камена срца бирократа на Ист Риверу? ... Умрла је и дванаеста беба. Хоће ли ту бити крај?", записао је тада Драгутин Илић. Нажалост, ту није био крај. Тринаеста рођена звјездица тог кобног љета није пала са својим малим другарима. Преживјела је храбра Приједорчанка Слађана Кобас и поживјела 13 година. Недостатак кисеоника оштетио је њен мали организам, па се свих тих година мучила са многобројним болестима, од којих је свака наредна била тежа од претходне. Најтежу, злокобни рак костију није издржала. Умрла је 9. фебруара прошле године. С. МИЛAНКОВИЋ (У петак: Свједочења мајки) КЊИГA И ДЕЈТОН Три године послије, др Драган Данелишен објавио је књигу под називом "Ко њих пита", о страдању дјеце у рату и о драми у бањолучком породилишту. - Један примјерак те књиге послали смо у Дејтон, у вријеме потписивања мировног споразума за БиХ. Корице смо посули сјајним звјездицама, како би сви они који су се огријешили о смрт те дјеце понијели траг на својим рукама. Да знају да им дјецу нећемо опростити. Примјерци књиге данас се налазе у свим већим свјетским библиотекама - нагласио је др Данелишен. МAЈКЕ Од краја маја до средине јуна 1992. године, због недостатка кисеоника, у бањолучком породилишту умрле су кћери Зилхе Делић, Милене Сандић, Сафете Медић, Нађе Пушкар, Драгице Комљеновић и синови Живке Кнежић, Свјетлане Живанић, Жељке Тубић, Фатиме Дедић, Душанке Ђукић, Мајде Ћуран и Грозде Рауш.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана