Firerov štab (13)

Glas Srpske 30.06.2007 00:00

Ubijeđeni monarhista, učesnik u Prvom svjetskom ratu, poslije sloma Drugog rajha Vilhelm Kanaris shvata da revolucionarna vrenja radničkih masa u Njemačkoj ugrožavaju klasu kojoj pripada i bori se na njenoj strani.

Želja za povratkom iz Španije u Nemačku nije ga napuštala. Za kratko vreme Kanaris je uspeo da se ukrca u nemačku podmornicu, koja je krstarila Sredozemnim morem, a čija se baza nalazila u Puli, u to vreme glavnoj austrougarskoj ratnoj luci. Najzad 1918. godine, Kanaris je postao komandant podmornice sa bazom u Kotoru. Ali, rat se bližio kraju. Frontovi Centralnih sila na Balkanu su se raspali. Nemačka pomorska baza u Kotoru bila je odsečena od svoje pozadine i podmornice su isplovile iz Jadrana da bi se preko Sredozemnog mora probijale kroz Gibraltarski moreuz u nemačku ratnu luku Kil. Tu je Kanaris naišao na pobunu mornara i crvene zastave. Drugi rajh je potonuo, a sa njime i Kanarisovi dotadašnji ideali za koje se borio. Shvativši da revolucionarno vrenje, koje je zahvatilo nemačke mase posle sloma Drugog rajha, ugrožava pozicije klase kojoj je pripadao, Kanaris se bez dvoumljenja stavlja na stranu onih koji su poveli borbu protiv revolucije. I dalje ubeđeni monarhista on oseća izvesnu averziju i prema građanskoj demokratiji koja je bila nešto manja od ogorčene mržnje prema radničkom pokretu. Ali, i pored toga, Kanaris se opredelio da borbu protiv pritiska revolucionarnih masa, oslanjajući se na umerene malograđanske elemente socijaldemokratije, u to vreme vrlo jake i dobro organizovane političke grupacije. Ovom Kanarisovom opredeljenju znatno je doprinela i ličnost Gustava Noskea, socijaldemokratskog lidera, u koga je polagao izvesnu nadu. Kanaris aktivno učestvuje u borbama protiv nemačkih "spartakusovaca" koji su, oslanjajući se na revolucionarne mase, praktično vladali Berlinom. Bio je to period haosa u kome su se stvarali ilegalni, ali priznati dobrovoljački korpusi vođeni oficirima poražene nemačke carske vojske. I Kanaris se pridružuje jednoj od ovakvih formacija - grupi gardijske konjičke divizije, jednoj od najjačih u Berlinu, koja je bezobzirnim sredstvima, masovnom upotrebom oružja, vodila borbe protiv revolucionarno raspoloženih mornara, vojnika i radnika. Kao pripadnik posebne mornaričke brigade koja je tesno sarađivala sa gardijskom divizijom, Kanaris je ispoljio i svoje političke sposobnosti. Vodio je pregovore sa raznim reakcionarnim građanskim političarima koji su izbijali na površinu. Ubistvom istaknutih revolucionara Karla Libknehta i Roze Luksemburg, vojne formacije u kojima je bio i Kanaris, ostavile su zločinački trag u istoriji nemačkog radničkog pokreta. Kao poručnik bojnog broda Kanaris je bio član vojnog suda, obrazovanog pod pritiskom javnosti, radi suđenja ubicama ovih vođa. Uz obilato zalaganje Kanarisa, ubica Libknehta je bio oslobođen optužbe, dok je saučesnik u ubistvu Roze Luksemburg, poručnik Fogel, osuđen na neznatnu kaznu zatvora. Posle kraćeg vremena, Fogel je pobegao iz zatvora. Pod optužbom da je pomogao Fogelu u bekstvu, Kanaris je bio uhapšen. Ali, posle samo nekoliko dana našao se na slobodi. Formalna istraga, naravno, konstatovala je njegovu "nevinost". Kao veštak u parlamentarnoj istrazi, vođenoj 1926. godine povodom krvavog gušenja pobune mornara 1917. godine u Kilu, Kanaris je, pred nemačkim parlamentom, ustao u odbranu krvavih zločina počinjenih nad pobunjenim mornarima, zbog čega je bio teško napadnut od predstavnika levice. Kanaris je učestvovao u desničarskom pokušaju državnog udara protiv socijaldemokratske vlade, takozvanom "Kapovom puču". Iako je bio ađutant socijaldemokratskog ministra Rajhsvera Noskea, pridružio se pučistima, koji su 48 časova držali Berlin pod svojom vlašću. Zahvaljujući akcijama radnika, koji su ustali u odbranu republike, pučisti su se povukli i legalna vlast je ponovo uspostavljena, a Kanaris se našao u zatvoru. Posle izlaska iz zatvora, u kome je proveo kraće vreme, postavljen je za prvog oficira krstarice "Berlin". Bio je to školski brod za obučavanje pomorskih kadeta. Tu se upoznao i sa tadašnjim kadetom Rajnhardom Hajdrihom, budućim šefom Glavne uprave bezbednosti Rajha. Napuštajući krstaricu "Berlin", Kanaris je počeo da zauzima razne odgovorne položaje u mornarici. Glavna preokupacija mu je bila njena obnova plovnim objektima i naoružanjem. Kakvo je Versajskim ugovorom, koga je Kanaris smatrao diktatom i nasiljem nad nemačkim narodom, bilo zabranjeno ponovno nemačko pomorsko naoružanje, on je realizaciju svojih planova sprovodio tajno. Aktivno je učestvovao u raznim pregovorima o projektima građenja podmornica u Španiji, Holandiji, Finskoj i Japanu, sa kojima su kasnije izvođene razne istražne probe i praktične vežbe. Provodeći duže vreme na položaju referenta u odeljenju za mornaricu Ministarstva Rajhsvera, Kanarisov glavni zadatak je bio da, uz kršenje odredaba Versajskog ugovora i prikriveno od savezničke kontrolne komisije, obnovi nemačko pomorsko naoružanje. Svestan da su za obnovu mornarice potrebni i određeni stručni kadrovi, Kanaris je vodio i živu prepisku sa mnogobrojnim svojim starim kolegama iz flote Drugoga rajha koji su, posle njegovog sloma, napustili oficirsku službu i prihvatili se raznih civilnih zanimanja u industriji i privredi. (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.