Ни права ни наде

Глас Српске 01.08.2007 00:00

Хрватска би, прије свега требала да врати станарска права, имовину и право на пензије Србима који су се вратили, нагласио Бранислав Швоња

БЕОГРAД - Међународна заједница би требало да изврши притисак на Хрватску како би Србима који тамо живе била враћена сва права која су им одузета прије дванаест година, изјавио је јуче у Београду предсједник Заједнице Срба Хрватске и БиХ Бранислав Швоња, пренијела је Бета. Говорећи на конференцији за новинаре поводом 12. годишњице операције Олуја, он је рекао да би Хрватска прије свега требало да врати станарска права, имовину и право на пензије Србима који су се вратили у Хрватску, као и да обезбиједи одрживи повратак у ту земљу свим избјеглим и расељеним Србима. Швоња је навео да би Влада Србије и предсједник Србије требало да покрену иницијативу да се Србима обезбиједе та основна људска права. - Крајње је вријеме да послије 12 година тај проблем почне да се решава, јер готово ништа од онога што је званична Хрватска обећала није испуњено. Неискрени су позиви хрватских званичника да се прогнаници врате - рекао је Швоња. Он је указао да је по званичним подацима Комесаријата за избјеглице Републике Србије, у Хрватској 40 хиљада Срба без станарских права, да за њих 20 хиљада није ријешено питање пензије, као и да 280 српских села у Хрватској нема струју. Швоња је навео да Срби у Хрватској, у овом тренутку воде око 10 хиљада имовинских спорова. - И даље се трага за 2.700 несталих Срба. Срби повратници у Хрватској не могу да добију посао. Проблем су и оптужнице за непостојеће ратне злочине. У овом тренутку има пет хиљада пријава, а 700 Срба је осуђено - истакао је Швоња. Он је навео да званичници у Србији нису испунили очекивања Срба из Хрватске и затражио од њих да заштите Србе у Хрватској. Швоња је критиковао и представнике Срба у хрватском Сабору. Члан предсједништва Заједнице Срба Хрватске и БиХ Милимир Мучибабић навео је да избјеглице из Хрватске, БиХ и са Космета дијеле исту судбину. - Хрватска мора прије уласка у Европску унију испунити колективна и лична права Срба и не може их проглашавати грађанима другог реда - истакао је Мучибабић. Он је затражио да се формира Државни институт за избјеглиштво и дијаспору, који би се бавио проблемима избјеглих и расељених Срба из Хрватске, БиХ и са Космета. Представници Заједнице Срба из Хрватске и БиХ најавили су да ће на годишњицу акције Олуја, 4. августа, у 9.30 одржати протест испред Хрватске амбасаде у Београду. У 11 часова биће служен парастос у цркви Светог Марка, послије чега ће на Тргу Николе Пашића бити одржан 4. Илиндански крајишки сабор. Офанзива Aкција Олуја почела је 4. августа 1995. године нападом Хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа одбране на подручја Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације. Дан касније, хрватска војска ушла је у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу. Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово цјелокупно српско становништво. Према неким подацима, с обзиром на то да прецизних података још нема, у акцији хрватске војске Олуја нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права процјењује да је током те операције погинуло око 700 цивила. Документационо информативни центар Веритас у својој евиденцији има имена 1.960 погинулих и несталих Срба, од чега 1.205 цивила, међу њима 522 жене и 12 дјеце.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.