Институт за нестале БиХ тражи бољу сарадњу са надлежни

Глас Српске 20.08.2007 00:00

Тужилаштво БиХ у свом раду треба што више да користи нагодбе са починиоцима злочина, са циљем доласка до информација о судбини жртава. Те информације довеле би до проналажења и достојне сахране тијела несталих лица, подвукао Милан Богданић

ПРОЦЕС тражења несталих био би далеко бржи и бољи да није изостала подршка надлежних судских и истражних установа, попут Aгенције за истраге и заштиту, Обавјештајно-безбједносне агенције и Тужилаштва БиХ, укључујући и Хашки трибунал, рекао је за наш лист вршилац дужности једног од директора Института за нестале особе БиХ, Милан Богданић. Према његовим ријечима, поменуте установе имају обавезу да прикупљају материјалне доказе о злочинима и утврђују мјеста масовних гробница, како би локације биле претражене, а посмртни остаци ексхумирани. - Сарадња са надлежним судским и истражним установама у БиХ још није заживјела. Веома је важно да Тужилаштво БиХ у свом раду што више користи нагодбе са починиоцима злочина, са циљем доласка до информација о судбини жртава. Те информације довеле би до проналажења и достојне сахране тијела несталих лица - подвукао је Богданић. Он је додао да је значајна и чињеница да је Институт, послије девет мјесеци блокаде рада, формално-правно профункционисао. Такође, усвојен је и приједлог Статута, који је саоснивачима - Међународној комисији за нестале и Савјету министара БиХ - послан на парафирање. У организационом смислу, прецизирао је Богданић, у Статуту су предвиђена три нивоа организације Института за нестале особе БиХ. - Први подразумијева управни и руководећи ниво, са сједиштем у Сарајеву. Други ниво односи се на подручна одјељења у Бањој Луци, Источном Сарајеву, Бихаћу, Тузли и Мостару, са којима ће бити повезане мјесне канцеларије, односно трећи ниво. Центри за обдукцију и идентификацију остаће на досадашњим локацијама - објаснио је Милан Богданић. У Институту су истакли да је задржана постојећа организација, која је само дограђена, како би систем био рационалнији и оперативнији. С обзиром на организационе промјене и пренос надлежности на Институт, у Канцеларији за тражење заробљених и несталих особа Српске направили су пресјек дванаестогодишњег рада. Захваљујући темељитом раду запослених у овој канцеларији, утврђени су прецизни подаци о броју несталих особа из Републике Српске. - По завршетку рата тражило се око 5.207 несталих лица. До сада је ексхумирано 3.587 тијела, од којих је идентификовано 3.255. Тренутно, у халама за идентификацију налази се 706, док се на терену још трага за 1.246 посмртних остатака - нагласио је Богданић. У републичкој Канцеларији за тражење заробљених и несталих особа сматрају да су ови подаци - у односу на сличне владине организације у окружењу - импозантни, али нису задовољни са бројем одговора, датих породицама чији најмилији још нису пронађени. У Канцеларији су апеловали на савјест свих оних, који располажу са било којом информацијом о појединачној или масовној гробници, да је уступе овој установи или Институту за нестале особе БиХ. П. ПЕЋAНAЦ ДЕЗИНФОРМAЦИЈЕ Милан Богданић је за "Глас Српске" рекао да медијски подржане дезинформације наносе велику штету процесу тражења несталих. - Примјери су бројни. Локацију наводне масовне гробнице у Дубочцу истраживали су неколико пута федерална Комисија за нестале и наше канцеларија. Није пронађен ниједан доказ да су у Дубочцу сахрањене жртве, настрадале на подручју Брода - истакао је Богданић. Он је додао да постоје велике спекулације о броју настрадалих на том подручју. У медије, објаснио је Богданић, пласирана је информација да се трага за још 600 особа, док се на списку Канцеларије за тражење заробљених и несталих особа Српске налази 14 лица. - Канцеларија је ДНК лабораторији послала и списак са претпостављеним именима тих 14 особа, како се не би губило вријеме. Другим ријечима, желимо да се циљано поклопи ДНК узорак коштане сржи ексхумираног тијела, са крвљу неког од чланова његове породице - закључио је Милан Богданић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.