На крају недјеље: Из ватре букте цијене

Глас Српске 11.08.2007 00:00

Пише Пантелија МAТAВУЉ

ОКAНИСМО се врелина, али не и ватре. Наши репортери протеклих дана јављали су да је ватра гутала херцеговачка села, да Иваница која је најугроженија нема сна... То је, како је драматично јављано, спржена земља. Позната ријеч али овога пута игром природе! У јеку расправе о Закону о заштити на раду, за ватрогасце то изгледа не важи. Не важи на терену, јер са ватром се борити онако како то, слабо опремљени људи око Требиња чине, само је ствар њиховог немјерљивог напора и мимо свих правила игре са природом. Јер ту правила и нема. Како онда смјестити ватрогасце у закон? Дивљање ватре било нам је ових дана пред очима и пред и изнад глава оних који су пожар гасили. Овамо од стране Требиња жалили су се да са стране општине Равно у Федерацији БиХ уопште не гасе пожари. Ваљда није њихов, него српски. Aпеловали су ватрогасци са требињске старне да и комшије прискоче у помоћ, али ништа све док и тамо не почне горјети. Ето уз пожаре и варнице... Ватрена помама није мимоишла ни Дубровник, пошто она нема граница. A видјели смо како се и Дубровник "купа" у ватри. Зло природно свуд је исто. То ваљада треба разумјети и томе се тешко може ико супротставити. Упоредо с њиховим гашењем иду и међусобне оптужбе ко је за њих одговоран - Хрватска, Федерација БиХ или Република Српска. Оптужбе хрватског премијера Иве Санадера и локалних дубровачких званичника како је за најновије пожаре, који су се с територија БиХ проширили на подручје Дубровника, одговорна БиХ, јер се "није довољно ангажовала на њиховом гашењу", изазвала је реакције и негирања. Секретар Управе Цивилне заштите Федерације БиХ Станко Слишковић изјавио је да није истина да су ватрогасци у БиХ били пасивни у спречавању пожара у пограничном подручју у околини Дубровника. Рекао је да су они гасили сваки пожар који се могао гасити. Такође, ко са сигурношћу може тврдити одакле је пожар почео? Слишковић је рекао да је на таквим локацијама одговорност и на хрватској страни, јер има авионе канадере које тамо није користила. Подсјетио је да је и прије 15 дана пожар с подручја Хрватске проширен на Ливно, а да нико из Хрватске није оптужен за то! Чему оптужбе и свађе и због ватре и усред ње! Ватру, како је то упозорио и високи представник међународне заједнице Мирослав Лајчак боравећи у Требињу, треба одвојити од политике. Ипак, највише је одјекнуло то што је Лајчак, говорећи о реформи полиције и три европска принципа, рекао да "нико не жели да укине Републику Српску, па ни полицију Републике Српске". Aли вратимо се мало опет обичном човјеку. Ватре и овогодишња јулска паклена суша су директно и посредно домах дигле цијену пшеници, месу, зеленишу... Ни једно зло не иде само рекао би наш народ. Ето тако је и овога љета. Година поранила па све на крају "упрскала". Из Владе Републике Српске најављена је куповина око пет хиљада тона житарица да се ублаже посљедице суше овога љета. И тако гледајући пожаре и слушајући драматичне извјештаје са терена некако тихо прођоше поплаве у свијету и стотине жртава, милиони расељених породица. Они су далеко па нас то много и не боли. Aли и најновија већ најављена поскупљења хљеба такође некако пролазе без реакција. Навикли смо ми на то. Нема ни питања, а камоли одговора како и зашто хљеб поскупљује када је пшеница добро родила и на вријеме остављена у силосе. Како цијене иду горе? Житопрерађивачи правдају поскупљење хљеба скоком свјетских цијена пшенице. Касно су се сјетили да је откупљују од произвођача. Страдао је кукуруз, али не и пшеница. Најављују се поскупљења многих производа. То иде ланчано. Како ће их пратити плате, не знамо. Међутим, нисмо ми Французи. Када се тамо најави поскупљење хљеба за који постотак, грађани протестују. И то је цивилизацијска тековина. Дигну се богами сви и власт их саслуша и бар упола и најчешће удовољи њиховим захтјевима. Ми послушно, као у свим сличним приликама, ћутимо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.