Јавна потрошња

Јавна потрошња
Ведрана Кулага
10.06.2015 00:28

Институције БиХ поново су показале своје апетите у енормним захтјевима за новцем који су доставиле на адресу Савјета министара у нади да ће им молбе бити потписане и да ће моћи трошити онолико колико обичан народ тешко може и замислити.

У први план изнова избијају захтјеви, али и планирани издаци за покривање плата и накнада запослених у 75 институција, за шта ће и идућих година одлазити више од 60 одсто новца из буџета. Иако је сасвим јасно да је за више од 22.300 радника постало тијесно у агенцијама, дирекцијама, министарствима и другим тијелима, они најодговорнији то не виде и не одустају од пријема нових људи међу којима ће, судећи по досадашњој пракси, највјероватније бити доста родбине и пријатеља.

Умјесто да сви руководиоци сједну за сто и са надлежнима у врху власти заједно виде која од институција треба, а која не овој земљи (што им је тешко и можда у десетом плану), они само знају да попишу милионе, траже више радника и чекају да они виши од њих дају зелено свјетло.

Ни док чекају тај одговор не би им пало на памет ни да тај посао препусте стручњацима, ако је њима мрско да с тим "разбијају" главу. Лакше је, ипак, скрштених руку сједити и чекати одобрење новца.

Без обзира на бројна упозорења како домаћих стручњака, тако и међународних финансијских организација, да је јавна потрошња у БиХ изузетно велика и да привреда, оваква каква је, не може да је финансира, надлежни настављају по старом. Број запослених у администрацији повећава се сваке године, а са тим и издвајања за њихове плате. Не треба ни спомињати да су оне далеко веће од зарада оних који раде у привреди и који обезбјеђују лагодан живот онима на државним јаслама.

За њихове бруто плате и накнаде администрацији на нивоу БиХ годишње одлази више од 600 милиона марака. Поставља се логично питање - колико је то година и колико плата у привреди?

Озбиљна анализа оправданости постојања институција у БиХ је и више него потребна. Већ годинама су многи интереси стали на пут и још су, нажалост, непремостива препрека да би се то све спровело у дјело. Питање је само до када ће нејака леђа привреде моћи бити у служби бољег живота администрације која, како се чини, не престаје да буја. Поглед на стање сугерише да кољена одавно већ клецају, а многи се праве и глуви и слијепи и нијеми. Без оправдања.

Колумне Коментар дана