Јавна (не)дисциплина

Јавна (не)дисциплина
Жељка Кокот
10.10.2016 00:15

БиХ се налази при дну већине листа угледних свјетских институција које оцјењују стање у економији. Лоша конкурентност, ниске стопе раста бруто домаћег производа, мањак инвестиција, лош привредни амбијент, политичка нестабилност и високе каматне стопе које коче кредитирање, само су дио проблема са којима се суочава већина предузећа.

Најновија оцјена директора канцеларије Свјетске банке у БиХ Татјане Проскурјакове показује да је проблеме у којима грца домаћа економија изазвао погрешан економски модел заснован на спасавању "мртваца", односно јавних предузећа која из године у годину гомилају губитке.

Лош приватизациони модел којим су бројни предратни производни гиганти доспјели у руке тајкуна који никада нису намјеравали у њима засновати производњу довео је до гашења буке машина и отпуштања великог броја радника.

Држава је откупљивала такве урушене производне колективе, улагала у њих жив капитал, давала подстицаје и бесповратна средства, али успијевала је углавном само да одгоди пропаст губиташа. Проблеми јавних предузећа су се прелили и на банкарски сектор, који муку мучи са милионским износима ненаплативих кредита, а цех плаћа и приватни сектор, који не може бити конкурентан у привредном амбијенту који је заснован на прекомјерном увозу.

Прецијењеност домаће валуте само досипа уље на ватру, а надлежне институције немају слуха за захтјеве привредника и умјесто измјене закона који би подстакли економски опоравак брину бригу како ће једну фотељу замијенити другом.

Чини се да би једина шанса за спас домаће економије могла бити апликација за чланство у Европској унији јер странци захтијевају хитне реформе које ће довести до побољшања привредног амбијента. То значи и смањење огромног и изразито неефикасног државног апарата, који годишње "поједе" око 60 одсто укупног друштвеног бруто производа.

Нови кредити Међународног монетарног фонда, Свјетске банке и других међународних кредитних институција условљени су управо промјеном развојног модела и чесма са новцем који финансира нерационалну јавну потрошњу могла би лако пресушити уколико реформе изостану. Надајмо се само да ће се надлежни опаметити и стварно почети спроводити планиране реформе јер само на тај начин домаћа економија, а са њом и сви њени становници, могу дочекати боље сутра.

Колумне Коментар дана