Досије "Гласа Српске"" Посљедице климатских промјена и

Глас Српске 31.08.2007 00:00

Стручњаци процијенили да ће три милијарде људи биће угрожено заразном денг грозницом, а 40 одсто свјетске популације маларијом... Због наглих температурних промјена хитне помоћи све пуније

ГЛОБAЛНЕ климатске промјене већ узимају данак широм свијета. Само овог љета у Европи је, због таласа афричких врућина, умрло више стотина лица. Дугорочно гледано, климатске промјене и глобално загријавање планете имаће различите негативне ефекте по здравље људи. Према процјени научника, три милијарде људи биће угрожено заразном денг грозницом, а 40 одсто свјетске популације маларијом, С друге стране, 840 милиона људи биће погођено неухрањеношћу због губитка обрадиве земље. Медицинска статистика упозорава на све већи број болесника - метеоропата, међу којима је све више младих људи. Доказано је да нагле промјене времена (захлађење, отопљење, промјене ваздушног притиска, влажности ваздуха...) условљавају различита обољења, повећан број саобраћајних несрећа, али и самоубистава. Проучавањем утицаја временских (не)прилика на здравље људи бави се посебна грана науке - биометеорологија. Данас, уз свакодневну прогнозу времена, грађани могу да чују и биометеоролошки извјештај и љекарске препоруке у зависности од синоптичке ситуације. Због наглих температурних промјена, хитне помоћи су све пуније. Медицинари имају пуне руке посла да помогну срчаним болесницима, психички обољелим особама, астматичарима... Међутим, ни физички и психички здраве особе нису имуне на промјене које се дешавају у атмосфери. - Најугроженији су хронични болесници, старије особе због слабијег терморегулационог механизма, особе које раде тешке физичке послове и послове на отвореном - истакао је специјалиста ургентне медицине и замјеник начелника Хитне помоћи у Бањој Луци др Дарко Обрадовић. Према његовим ријечима, уобичајене љекарске препоруке за вријеме љетњих врућина су избјегавање, колико је то могуће, боравка на отвореном, коришћење заштитних наочара и капа, као и ношење свијетле и одјеће од природних материјала. Обрадовић је напоменуо да је јако важно узимање повећаних количина воде и исхрана која треба да обилује воћем и поврћем. Овог врелог љета, када је жива у термометру прелазила 40 подјељак, Министарство здравља и социјалне заштите апеловало је на послодавце да скрате или прилагоде радно вријеме радницима који раде на отвореном. Помоћник министра рада Борислав Родић нагласио је да у нашем законодавству, као и у законодавству земаља бивше Југославије, није прописана горња граница температуре изнад које би послодавци били дужни да обуставе рад. Међутим, како је додао, ако нас захвати топлотни талас, какав је регистрован два пута током овог љета, послодавац ће морати учинити све да се прилагоди условима рада. - Новим Законом о заштити на раду који је у мају усвојен у форми нацрта и упућен у јавну расправу, послодавац је обавезан да припреми акт процјене ризика. Овим документом мораће да идентификује ризик сваког радног мјеста и предвиди мјере за заштиту - истакао је Родић. Нагласио је да ће један од неспорних елемената у том акту бити и процјена температуре нормалне за рад. Према његовим ријечима, у пракси се као нормална температура у фабричким халама узима температура од 27 до 32 степена Целзијуса. Родић је напоменуо да ће актом о процјени ризика значајно мјесто заузети служба медицине рада, која ће са послодавцем учествовати у изради документа који се односи на заштиту радника. М. РAДЕТИЋ (У петак: Како ублажити посљедице климатских промјена) Негативне вибрације Када се приближава невријеме и задува вјетар, у атмосфери се ствара већа количина позитивних јона. На те електромагнетне импулсе реагује и људски организам. Биометеоролози тврде да тада настају промјене у хипоталамусу, важном подручју мозга и хипофизи, жлијезди смјештеној испод мозга. Смањује се лучење хормона, а то може да узрокује депресију, главобољу или мигрену.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.