Сигурна кућа склониште жртвама породичног насиља

Глас Српске
Сигурна кућа склониште жртвама породичног насиља

Женама које потраже склониште у Сигурној кући покушавамо да пронађемо запослење и смјештај. Надамо се да ћемо остварити сарадњу са Заводом за запошљавање, рекла Aмела Башић

ПРОТЕКЛЕ недјеље из Сигурне куће, у нови живот кренуле су двије жене, жртве породичног насиља, које су овдје на кратко пронашле уточиште. Према ријечима координатора ове куће у Удруженим женама, које су је и основале, Aмеле Башић, сада тамо бораве двије жене и дијете, којима покушавају пронаћи запослење и смјештај како би окренуле нову страницу у животу. - Као удружење грађана, немамо баш много власти и моћи, али заједно са жртвама покушавамо наћи најбоље рјешење за њих и пронаћи им посао, што и није баш лако - објаснила је Aмела Башић. До сада смо много тога успјели, истакла је она, међутим увијек се послодавци боје дати посао таквим женама да не би касније имали проблема са насилницима. - Надамо се да ћемо остварити сарадњу са Заводом за запошљавање Републике Српске да би пројект што боље функционисао - рекла је Башић. Она је објаснила да су донедавно имали бројних заврзлама у вези са финансирањем, смјештајем, законом, што се из дана у дан разрјешава. Наиме, Сигурна кућа је званично отворена у децембру прошле године али до сада није радила због неусаглашености са Законом о прекршајима. - Према том закону, на сигурно су могле бити смјештене оне жртве према којима би се насилник изјаснио на суду да је крив, а затим треба да допусти смјештање у Сигурну кућу. Тако нешто, сигурно никада не би дочекали, па је дошло до иницијативе за реформу поменутог закона - рекла је Aмела Башић. Она је објаснила да је према приједлогу Министарства здравља и социјалне заштите, формиран тим за помоћ и подршку жртвама насиља од стране Центра за социјални рад и Удружених жена. - По позиву на С.О.С. телефон 1264 или на дојаву полицији, тим излази на терен и процјењује да ли је жртву потребно склонити у кућу. Такође, они процјењују и колико они остају на сигурном - истакла је Башићка. Током боравка у Сигурној кући жртве имају терапије са социјалним радницима и психолозима, могу потражити савјете правника, а током 24 часа о њима бригу води медицинска сестра. Према правилнику који је донијело Министарство здравља и социјалне заштите, нагласила је она, жртве породичног насиља у Сигурној кући могу боравити најдуже три мјесеца, а послије изласка о њима бригу треба да преузима Центар за социјални рад. С. ДУШAНИЋ НОВAЦ Aмела Башић је објаснила да је било проблема и са финансирањем рада Сигурне куће. Сама организација "Удружене жене" није била у могућности да сноси трошкове рада ове куће, па су тражили новац од страних невладиних организација. На срећу, испричале је она, договорено је да Aдминистративна служба града даје 40 одсто новца, док Центар за социјални рад из свог буџета даје остатак новца. - Међутим, још увијек постоји проблем у вези са финансирањем збрињавања жена које нису из Бање Луке. За њих би бригу требао да води Центар за социјални рад оне општине из које долазе, али то још није спроведено - нагласила је Aмела Башић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана