Презасићени страном робом

Глас Српске
Презасићени страном робом

Прекомјерно, а у неким случајевима и неконтролисано, увозимо све и свашта, неријетко и робу сумњивог поријекла и квалитета... Тиме угрожена домаћа привреда и цјелокупна економија

ТРЖИШТЕ Републике Српске и БиХ у цјелини посљедњих је година изузетно добро снабдјевено разноврсном робом и производима, од оних прехрамбених што живот значе, па до техничких и других, који представљају посљедњу ријеч науке и технологије. Бар по томе, домаће тржиште не заостаје много за онима у највећем броју земаља, чак и онима из круга најразвијенијих и најбогатијих. Најкраће речено, домаће тржнице, трговински центри и готово сва друга малопродајна и велепродајна мјеста широм Српске и БиХ, крцати су са робом, која по асортиману, паковању и другим карактеристикама може у највећем броју случајева да задовољи и најпробирљивијег купца. Међутим, то је само једна страна приче, која показује општу слику снабдјевености тржишта, док са друге стране иоле озбиљнија анализа открива многе нелогичности и одређене неправилности због којих домаћа привреда и економија у цјелини трпе штетне посљедице. Наиме, знатан дио робе и производа који се нуде овдашњим потрошачима је иностраног поријекла, односно увози се, што легално, што нелегално из многих земаља свијета, а највише из оних у чланству Европске уније и најближег окружења - Хрватске, Србије и Словеније. То је, највећим дијелом, резултат отворености тржишта и либерализације међународне трговинске размјене чија правила и захтјеве неминовно прихватају и Република Српска и БиХ. Проблем је, међутим, што се прекомјерно, а у неким случајевима и неконтролисано увози све и свашта, неријетко и роба сумњивог поријекла и квалитета. Посебан проблем је у томе што се често и у великим количинама увози роба и производи које домаћи привредни капацитети могу квалитетно и у довољној мјери да произведу за потребе нашег тржишта, а неке од њих могу да понуде и иностраним купцима. То се, нарочито, односи на пољопривредно-прехрамбени сектор, текстилну и дрвопрерађивачку индустрију, чији су потенцијали изузетно значајни и велики, истина за сада недовољно или лоше искоришћени, поред осталог и због прекомјерног увоза, нелојалне конкуренције и још неких проблема и тешкоћа у пословању. И не само да су на овај начин угрожени домаћа привреда и цјелокупна економија, већ се из године у годину повећава спољнотрговински дефицит и тако продубљује ионако неповољан укупни спољнотрговински биланс Републике Српске и БиХ. То потврђују, између осталих, најновији подаци о спољнотрговинској размјени у првих шест мјесеци ове године, како на нивоу БиХ, тако и на нивоу Републике Српске и Федерације БиХ. У поменутом шестомјесечном периоду остварен је извоз из БиХ у вриједности од двије милијарде и 916 милиона марака или за 19,20 одсто више у односу на исти прошлогодишњи период, док је истовремено вриједност увоза износила шест милијарди и 300 милиона марака, што је за 26,90 одсто више него у првих шест мјесеци протекле године. Ниво покривености увоза извозом је смањен за 6,07 одсто и износио је 46,3 одсто, а укупан спољнотрговински дефицит у овом периоду је три милијарде и 383 милиона и већи је за 34,39 одсто у односу на онај у истом прошлогодишњем периоду. У Спољнотрговинској комори БиХ кажу да посебан проблем представља то што је, и поред повећања извоза у већини привредних грана, позитиван ниво покривености увоза извозом остварен само у сектору производње дрвета, папира и намјештаја, те руде, метала и производи од њих, док је у осталим областима покривеност била негативна и кретала се од 68,69 одсто у области текстилне и кожарско-прерађивачке индустрије па до катастрофалних 13,88 одсто у агроиндустријском сектору. Неповољна кретања у спољнотрговинској размјени у шест мјесеци ове године забиљежила је и Српска, а у оквиру ње и бањолучки регион, који има и највеће учешће у укупном извозу и увозу Републике. Подаци показују да је у поменутом шестомјесечном периоду Република Српска остварила укупан обим спољнотрговинске размјене у вриједности од двије милијарде и 294 милиона марака, од чега се на извоз односи 798 милиона, а на увоз милијарду и 505 милиона марака. Дефицит је износио око 716 милиона марака и већи је за 52 одсто у односу на исти прошлогодишњи период, док је покривеност увоза била 52,4 одсто и нижа је за око девет одсто. М. МИЉУШ Д. ВРХОВAЦ - МИХAЈЛОВИЋ (У петак: Узроци и посљедице спољотрговинског дефицита) БAЊОЛУЧКИ РЕГИОН Када је ријеч о бањолучком региону, подаци овдашње Привредне коморе показују да је за шест мјесеци остварен извоз у вриједности од 444 милиона и 280 хиљада марака, што представља 56,39 одсто укупног извоза Републике Српске, док је вриједност увоза била 925 милиона и 842 хиљаде марака или 61,51 одсто укупног увоза. Остварен је дефицит робне размјене у износу од 481 милиона и 562 хиљаде марака или чак за 79,64 одсто више него у истом прошлогодишњем периоду, а покривеност увоза извозом је смањена са 62,23 на 47,99 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана