Досије "Гласа Српске": петнаест година од смрти 12 беба у

Глас Српске 06.07.2007 00:00

Све ми мајке смо знале да се спрема велико зло, али ниједна се није усудила да повјерује да се то дешава баш нама. A лоше вијести су стизале без престанка. Само смо ишчекивале кад ће несрећа стићи до нас, присјећа се Жељка Тубић

ТОГ кобног љета 1992. године свијет је затворио очи пред стравичним злочином. Скрштених руку слушао је вапаје за помоћ из бањолучког породилишта, гдје је сваки дан због недостатака кисеоника умирало по једно тек рођено дијете. Свјетски моћници, хуманисти, властодршци... тако су лако окретали леђа пред крицима мајки које су немоћно гледале како се смрт приближава њиховим колијевкама. Мајда и Назиф Ћуран из прњаворског села Коњуховци родитељи су прве рођене бебе тог пакленог љета 1992. године. Добили су сина, који није поживио ни толико дуго да га мајка узме у наручје. - Понекад помислим да се то није ни десило, јер је страшно попут најцрњег сна. A онда видим сина наших пријатеља, рођеног исти дан као и наша беба и питам се зашто је мом најмилијем ускраћен живот, а мени мајчина радост - казује Мајда. Прњаворчанка Милена Сандић родила је 15. јуна дјевојчицу. Љекари су јој истог дана рекли да је једино кисик може одржати на животу и ако боце стигну, све ће бити у реду. Боце, нажалост, нису стигле. Дјевојчица је умрла послије 34 часа. - Никад ми се те сцене неће избрисати из сјећања. То ми је била прва трудноћа и имала сам тежак пород, а неизвјесност због кисеоника као да је трајала вјечно. Жао ми је што се никад нисам срела са другим мајкама, јер сигурна сам да једино нас 12 можемо да разумијемо једна другу - рекла је Милена. Годину дана послије смрти њене звјездице, Милена је родила још једну цурицу. - То дијете је одрасло здраво, без икаквих проблема. Кад помислим како је мало требало да ми поживи и прва дјевојчица, ужасно се растужим - прича Милена. Најболнији јој је, сјећа се, био излазак из болнице. Неке срећније мајке држале су своју дјецу у наручју, а она је морала кући сама. Милена Сандић је данас самохрана мајка двоје дјеце, јер је њен муж погинуо на ратишту на Озрену годину-двије након смрти кћеркице. Сваке године у мају посјећује спомен-костурницу на Новом гробљу у Бањој Луци, гдје је сахрањен њен муж, и споменик звјездицама, међу којима је и њена прерано угашена. Међу првом рођеном дјецом био је син Жељке Тубић из Приједора, који је на свијет дошао 19. маја. Поживио је толико дуго да га је мама могла позвати именом - Бојан. Умро је послије десет дана. - Имала сам двогодишњег сина када сам родила Бојана, али послије њега више нисам рађала. Такав бол разори човјека и нисам се више усудила да размишљам о трудноћи. Није прошао дан да ми та 1992. година није прошла кроз главу, да нисам размишљала о болу који нас је снашао. Не може се то никад заборавити - рекла је Жељка. Дани кад је Жељка са дјететом из приједорске прешла у бањолучку болницу били су стравични. Права агонија. - Све ми мајке смо знале да се спрема велико зло, али ниједна се није усудила да повјерује да се то дешава баш нама. Нисам могла повјеровати да сам дио те приче и да је тај пакао стварност. Нико ништа није знао. A лоше вијести су стизале без престанка. Само смо ишчекивале кад ће несрећа стићи до нас - сјећа се Жељка. Свјетлана Живанић из Прњавора је 5. јуна родила мушко дијете. Пород је био на вријеме, њој мајци други. Aли, одмах по рођењу јавили су јој да дијете има проблема са дисањем и да му је неопходан кисеоник, којег није било. Њен син је умро 9. јуна. Није ни покушавала да преболи, јер мајчино срце зна да то није могуће. Рана и данас заболи као и прије 15 година. Драгица и Јован Комљеновић из Кнежева добили су 24. маја дјевојчицу, рођену на вријеме, али недовољно јаку да би већ првих дана могла сама дисати својим малим плућима. Кисеоник је и за њу био пријеко потребан. Драгица је тих дана проживљавала пакао. Била је спремна дати све да заштити своју дјевојчицу, али није имала начина да се бори са несрећом. Као и свих њених 11 мајки сапатница, Драгица је немоћно ишчекивала милост моћника да се сажале и поштеде невине животе. Aли, нису се сажалили. Њена малена умрла је 7. јуна. - Тих дана сам знала да бебе умиру и да се том паклу не види крај, али никад нисам срела ниједну другу мајку, јер многе од нас нису могле ни бити у болници поред дјеце, јер је болница била препуна рањеника. Не може се описати осјећај када изгубите дијете. То је нешто што није природно и што мајку обиљежава за цијели живот - прича Драгица. Прије покојне дјевојчице, Драгица је имала сина, а послије ње родила је још кћерку. Бол за маленом звјездицом није изблиједио. Године ту рану нису могле да излијече. A Бања Лука Драгици Комљеновић и данас буди тугу. - Не могу да уђем у болницу, чак ни некоме у посјету, јер успомене оживе и раздиру ме. Стално су ми пред очима те слике, дијете које у тренутку видим и више је нема - рекла је Драгица. Молила се, каже, много пута да људи не забораве њену и жртву свих других мајки, које се нису могле борити за своје најдраже, да не забораве њихове мале анђеле. Кћерке Сафете Медић, Зилхе Делић, Нађе Пушкар, као и синови Фатиме Дедић, Живке Кнежић и Душанке Ђукелић - шест је бањолучких звјездица чије мајке нисмо могли пронаћи. Вихор рата одвео их је на различите стране свијета. Сњежана МИЛAНКОВИЋ (У понедјељак: "13. звјездица" Слађана Кобас) ВЛAДИМИР Бањолучанка Грозда Рауш родила је сина, који је од свих звјездица најдуже поживио - 23 дана. Добио је и име - Владимир. Рођен је први, а умро посљедњи. Грозда је сваки дан слушала јецаје других мајки којима су јављали најцрње вијести и надала се да ће њу зла коб заобићи и да ће кисеоник ипак стићи. Никад неће заборавити предвечерје 19. јуна кад су јој љекари саопштили да њеног сина више нема. ЗAХВAЛНОСТ Мајке 12 звјездица никад се нису среле, да подијеле бол и једна другу утјеше. Због тога све жале, јер вјерују да би заједно лакше прошле кроз најтеже тренутке. Тужно је, казују, што их за све ове године никад нико од власти није позвао, окупио на једном мјесту и захвалио им што су издржале бол за својим малим херојима, што су дале највредније од себе. Никад их се нико није сјетио и то је оно што их највише боли.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.