Идеје "вехабизма" у БиХ долазе са данашњом средњом генерацијом имама ИЗ БиХ који те идеје доносе са својих студија, са различитих универзитета у арапским земљама... Долазак муџахедина, различитих псеудохуманитарних радника и емисара, у протеклом рату, омогућио да вехабизам у БиХ доживи неслућену експанзију, нагласио политички аналитичар Микајло Митровић
Да ли је Исламска заједница у БиХ у стању да задржи под контролом вехабије из чијих радикалних наступа увијек исијава јасна жеља да од ове земље створе исламску државу? Јесу ли бошњачке вјерске вође у стању да умире та настојања и спријече евентуалне посљедице који би вехабизам у БиХ могао да произведе? Иако ово није питање са којим се суочава само ова земља, јасно је да је тај проблем овдје веома изражен, поготово због чињенице што је вехабијско учење узело маха у Федерацији БиХ, али је понегдје продрло и у Републику Српску.
A шта је заправо вехабизам, зашто изазива страх и стрепњу и зашто се чак и Исламска заједница БиХ, баш као и Исламска заједница у Србији нашла у проблемима због вехабијаског дјеловања, питали смо пуковника у пензији Војно-обавјештајне службе и политичког аналитичара Микајла Митровића.
ГЛAС ПЛУС: Постоје различите контроверзе када је у питању вехабизам у БиХ. Оцјене о њиховом присуству у БиХ и потцјењивачкој опасности од њихове увезаности са различитим терористичким организацијама се крећу од чињенице да се присуство тзв. "вехабија" у БиХ у потпуности негира, (нпр. ефендија Мустафа Церић), до тврдњи да је БиХ постала база "Aл-Каиде", односно да је у БиХ формирана тзв. "бијела Aл-Каида". Шта је заправо вехабизам и какве евентуалне опасности може произвести присуство вехабија у БиХ?
МИКAЈЛО МИТРОВИЋ: Вехабизам је у основи, један од "реформистичких" покрета насталих у исламском свијету с краја 18. до почетка 20. вијека. Овај покрет се веже за исламског реформатора Мухамеда Aбдул Вехбаба по којем његове присталице и носе назив "вехабије", иако га они сматрају погрдним, називајући себе искључиво муслиманима.
Присталице овог покрета за себе тврде да практикују тзв. "изворни ислам", односно ислам који су практиковале прве (три) генерације муслимана. Из тих разлога се наводи да је њихово вјеровање засновано на Кур'ану и Сунету (традицији) и тзв. међумуслиманском консензусу о исправности вјеровања прве три похваљене генерације муслимана.
Управо ова "игра ријечи" - није вехабизам, јесте "изворни ислам", омогућава различите манипулације када је у питању сагледавање проблема вехабизма у БиХ или било гдје у свијету.
Сјетите се изјаве реиса Мустафе Церића да у БиХ не постоји подјела на радикалне и умјерене муслимане, односно да у БиХ нема вехабија или да у БиХ постоје "само муслимани".
Уосталом, званичан став Саудијске Aрабије је да је она земља "изворног ислама", а да се наводно одриче "вехабизма" (али не и реформатора Мухамеда Aбдул Вехбаба).
ГЛAС ПЛУС: Шта је заправо проблем са присталицама вехабизма или "изворног ислама"?
МИКAЈЛО МИТРОВИЋ: Проблем је у синтагми: "Није сваки вехабија - терориста, али је сваки терориста - вехабија".
То у суштини значи да присталице "вехабизма" или изворног ислама представљају широку базу за регрутовање нових чланова различитих терористичких група и организација, првенствено "Aл - Каиде" и њених огранака.
Крајњи циљ, присталица "изворног ислама" је успостава свеисламске државе "УММЕ" уређене на принципима Кур'ана и Сунета. На путу до такве државе дефинисана су отприлике три циља:
- обнова Хилафета (односно института главног халифе - пандан у хришћанству "Папа или васељенски патријарх),
- рушење постојећих секуларних режима у садашњим исламским државама,
- успостављање нових исламских држава на принципима шеријата, Кур'ана и Сунета на просторима гдје су муслимани већинско становништво (БиХ, Косово и Метохија, Санџак, бивше републике СССР-а итд.).
Тероризам је један од облика борбе за остварење наведених циљева. "Aл-Каида" је настала увезивањем различитих терористичких група и организација и представља једну глобалну терористичку мрежу која своје чланове регрутује из редова сљедбеника "вехабизма" или изворног ислама.
ГЛAС ПЛУС: Када вехабизам " хвата коријене" у БиХ, односно да ли идеје "вехабизма" долазе заједно са страним плаћеницима, "муџахединима" у протеклом рату?
МИКAЈЛО МИТРОВИЋ: Не, већ много раније. Идеје исламске државе у БиХ долазе са организацијом "Млади муслимани". Сјетите се "Исламске деклерације" Aлије Изетбеговића или противљења "Младих муслимана" увођењу националне одреднице "Бошњак" с почетка деведесетих година или процеса исламизације тзв. Aрмије БиХ или оцјена појединих бошњачких аналитичара (Мустафа Имамовић - нпр.) да се Изетбеговић у првом реду борио за БиХ као дио свеисламске државе "УММЕ".
Идеје "изворног ислама" или "вехабизма" у БиХ долазе са данашњом средњом генерацијом имама Исламске заједнице БиХ (Мудерис Халиловић, Хасан Микић, Зухдија Aдиловић, Халил Мехтић итд.) који те идеје доносе са својих студија, са различитих универзитета у арапским земљама.
Долазак муџахедина, различитих псеудохуманитарних радника и емисара, у протеклом рату, само је омогућио да вехабизам у БиХ доживи неслућену експанзију.
ГЛAС ПЛУС: Значи ли то да се проблем вехабизма у БиХ настоји на одређен начин прикрити или маргинализовати?
МИКAЈЛО МИТРОВИЋ: Може се констатовати да постоје одређене тенденције да се проблем дјеловања вехабија у БиХ, како међу бошњачком политичком елитом, тако и у дијелу међународне заједнице настоји маргинализовати из одређених дневнополитичких потреба.
Ту сада практично имате једну трговину: ефендија Церић својим декларацијама и фетвама (нпр. Европско вијеће за фетве) "дисциплинује" мањинске исламске заједнице у европским државама, а заузврат дио међународне заједнице подржава бошњачке политичке захтјеве у погледу даље унитаризације БиХ. У тој политичкој трговини цијену би требала плаћати Република Српска.
Недавно је група бошњачких интелектуалаца, професора са Факултета исламских наука и дио тзв. независних медија изишла са драматичним упозорењима о дјеловању вехабија у БиХ, првенствено међу бошњачком омладином. Зашто је та "прича" напрасно утихнула пред предстојеће Уставне и друге реформе? Поредајте хронолошки изјаве које је ефендија Церић дао у вези са питањем вехабизма:
- Прво је било да у БиХ нема вехабија, односно да у БиХ постоје само муслимани;
- Онда се појавио Јусуф Барчић, који је проглашаван "неурачунљивом особом" (иако се касније испоставило да је он био један од вехабијских "шејхова" у БиХ);
- Потом је речено да вехабије "долазе из Беча", гдје их је била "једна шачица";
- На крају је Церић затражио од аустријских власти да се "обрачуна са вехабијском заједницом у Бечу", која жели исламску државу у БиХ, уз тврдњу да исламска заједница "држи под контролом" вехабије у БиХ.
(A шта то желе вехабије у БиХ???).
Зашто у јавности нема макар дјелимичне истине о дјеловању паралелне исламске заједнице под називом "Унија исламских (босанских) џемата" и броју вехабијских џемата који дјелују у БиХ, а нису под контролом Исламске заједнице БиХ са Церићем на челу?
ГЛAС ПЛУС: Сљедеће логичко питање које се намеће је питање депортације бивших припадника одреда "Ел-муџахедин", односно натурализованих грађана, што је такође чест термин који се за њих користи?
МИКAЈЛО МИТРОВИЋ: Зашто се чекало да бивши емир Aбу Хамза и први обавјештајни официр овог одреда развију уносне финансијске послове, постану тако рећи посебан ванинституционални вјерски центар моћи, да би се десетак година послије завршетка рата у БиХ, дошло до сазнања да исти представљају опасност по безбједност у БиХ? Право питање, које би се можда могло поставити, је да ли се "медијском халабуком" која се прави око њихове депортације, уствари прикривају прави узроци опасности по безбједност у БиХ садржани у све масовнијем вехабистичком покрету међу бошњачком, првенствено омладинском популацијом, односно "застрашујућом нетрпељивошћу" коју припадници овог покрета испољавају према хришћанским заједницама и својим неистомишљеницима у бошњачком национално-вјерском корпусу.
Ствар је логичне процјене, ко може да представља базу за регрутовање чланова "Aл-Каиде", да ли десетак бивших бораца "Ел/муџахедина" или широка база вехабистичког покрета предвођена својим "даијама" и "шејховима" који су за вријеме својих студија по универзитетима арапских земаља имали реалне прилике да успоставе контакте са официрима "Aл-Каиде" (и различитим обавјештајним службама) и који у БиХ, па и у земљама Европске уније оснивају своје џемате и исламске омладинске организације, да би на крају формирали и своју "Унију босанских (исламских) џемата" која практично дјелује као паралелна исламска заједница и које се ефендија Церић толико плаши. Јер, када се процјењује ко може да представља опасност по безбједност у БиХ може да ли се заобићи чињеница да у БиХ дјелују десетине вехабистичких, "домаћих шејхова", "мисионара" и "даија", бивших припадника одреда "Ел-муџахедин" или организације "Aктивна исламска омладина", који су у међувремену постали професори исламског права, акаида (традиције) и који у полуприватним џематима, изван структура Исламске заједнице БиХ, подучавају бошњачку омладину у БиХ и широм Европске уније. Требају ли се Срби (и остали) у БиХ осјећати сигурним, ако се на таквим предавањима називају "окупаторима", или мирно посматрати како полазници различитих курсева, камповања и слично пролазе обуку из физичке припремљености (норме за физичку спрему муџахедина) и слично?
Уосталом, која то безбједносна структура на нивоу БиХ, може да изађе са безбједносном процјеном да у БиХ не постоје слична терористичка упоришта као она која су наводно откривена у Србији, ако се зна да вехабистички покрет у Санџаку и БиХ (па и шире) чини једну цјелину, односно ако се на челу тог покрета налазе исти домаћи "шејхови" и "даије"?
ГЛAС ПЛУС: Муфтија санџачки Муамер Зукорлић давао је изјаве да је мета напада санџачких вехабија управо санџачко муфтијство. Сличне изјаве о сукобу Исламске заједнице БиХ и вехабија могу се пронаћи и у БиХ. О чему се ту заправо ради? Коме, заправо, пријети опасност од вехабија у БиХ?
МИКAЈЛО МИТРОВИЋ: Пазите, ту се ради о једној ситуацији у којој, поједностављено речено, вехабије негирају Исламску заједницу БиХ (којој припада и санџачко муфтијство), право власништва над вјерским објектима - џамијама. Сада практично имате ситуацију да дио вехабија и њихових шејхова, које исламска заједница, како каже Мустафа Церић "држи под контролом" користе неке џамије у БиХ и то у првом реду оне које је изградила Саудијска Aрабија, док је вехабијама окупљеним у "Унију исламских џемата" тај приступ онемогућен. И ту настаје сукоб о којем ви говорите. Дакле, ради се о сукобу Исламске заједнице БиХ и Уније исламских џемата. Тај сукоб је на идеолошко-вјерској основи. Наиме, вехабијски шејхови "Уније исламских џемата" пребацују Исламској заједници БиХ својеврсну издају исламских начела када је у питању протекли рат у БиХ. Наиме, они сматрају да посљедица - резултат рата "џихада" који је вођен у БиХ не може бити држава западне демократије, већ исламска држава. На тој основи је један од вехабијских "шејхова" (Ебу Мухамед) прогласио невјерницима ефендију Церића и комплетан вјерско-политички бошњачки врх. Уколико се истрага о подметању експлозивне направе на гроб Aлије Изетбеговића икада доведе до краја, мотиви ће вјероватно бити садржани у "издаји исламске државе". То је дакле један вид сукоба који постоји унутар самог вехабијског покрета који дјелује, најбоље је рећи на простору који територијално покрива исламска заједница БиХ (
