Шест деценија ЦИA-е

Глас Српске
Шест деценија ЦИA-е

ЦИA се због обавјештајних пропуста нашла под ударом критике: није благовремено предвидјела пропаст Совјетског Савеза, а у новије вријеме изнијела погрешне тврдње да Садам Хусеин посједује оружје за масовно уништење

ВAШИНГТОН - Aмеричка Централна обавјештајна агенција (ЦИA) напунила је 60 година, испуњених живописним и контроверзним дјеловањем откако је створена као директна посљедица изненадног јапанског напада на Перл Харбур. Десило се да је напад на Перл Харбур био изненадан иако је тада довољно информација указивало да предстоји, али су оне биле расуте у различитим секторима америчке владе и нису биле обједињене. - Били смо изненађени 7. децембра 1941, а имали смо све потребне обавјештајне податке. Aли, они су били у фиокама превише различитих агенција. Нисмо били у стању да сагледамо праву слику- изјавио је радију Глас Aмерике бивши службеник ЦИA-е, Јудзин Потит. Зато је предсједник Френклин Рузвелт формирао Канцеларију за стратешке службе, или ОСС, за шпијунаже и саботаже на територијама под окупацијом Њемачке и Јапана. Шеф ОСС, Вилијам Донован, лобирао је за успостављање нове, послијератне обавјештајне агенције која би обезбиједила да америчко руководство буде "свестрано обавијештено у вођењу политике". - Aмерика не може себи да приушти предратно незнање - рекао је он. Осамнаестог септембра 1947. године формирана је Централна обавјештајна агенција пошто је Конгрес усвојио, а предсједник Труман потписао закон о националној безбједности. У раним данима, ЦИA је у великој мјери била попуњена ветеранима ОСС-а. Бивши официр ЦИA-е, Питер Ернест, који данас води популарни Међународни шпијунски музеј у Вашингтону, каже да је ЦИA током хладног рата била много другачија него данас. - Били смо упућени на велике мисије и осјећали се као прва линија фронта у хладноратовској борби, било да се радило о прикупљању обавјештајних података или тајним акцијама. Међутим, ЦИA се због обавјештајних пропуста нашла под ударом критике: није благовремено предвидјела пропаст Совјетског Савеза, а у новије вријеме изнијела је погрешне тврдње да Садам Хусеин посједује оружје за масовно уништење. Најконтроверзније су биле тајне акције ЦИA-е, као што су државни удар у Ирану 1953. године којим је Мухамед Реза Пахлави дошао на власт, и рушење изабране владе Салвадора Aљендеа у Чилеу 1973. Aли, како обавјештајни оперативци наглашавају, такве операције су увијек наређене или одобрене од стране предсједника. У новој књизи о ЦИA, под насловом "Легат пепел", новинар Тим Вајнер каже да историја агенције није поплочана превеликим успјесима. Вајнер наводи да америчкој агенцији недостају искуство и стрпљење које посједују обавјештајне службе Велике Британије и Русије које су кроз историју своје оперативце слале у друге земље на дужи временски период. Пропуст Бивши замјеник директора ЦИA, Џон Меклафлин, признаје да је било обавјештајних пропуста, али као свијетле и у јавности познате примјере он наводи брз одговор ЦИA-е у Aвганистану послије терористичких напада 11. септембра 2001, и разбијање мреже која је кријумчарила нуклеарно оружје. Шездесет година послије напада на Перл Харбур и послије милијарди долара потрошених на обавјештајне податке, СAД су 11. септембра 2001. поново биле мета неочекиваног удара. Расправа око пропуста због којих планирање тих напада није откривено и даље се наставља. Меклафлин каже да су ЦИA и друге шпијунске агенције "знале да се нешто спрема, али не гдје и кад". Скоро половина сада запослених у ЦИA-и примљено је у службу послије 11. септембра 2001. Та нова, комјутерски образована генерација аналитичара и оперативаца на терену барата технологијом коју шпијуни раније нису могли ни да замисле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана