Кад би "мерчеповци" полазили у акцију чишћења, наређење је гласило: "Без заробљеника, све спалити", изјавио је "Ферал трибјуну" припадник Мерчепове групе, Игор Миколе
Занимљив је исказ Јосипа Бољковца, бившег министра унутрашњих послова Хрватске: "Рат се свакако могао избјећи. Јер, пазите: имали смо Србе у полицији који су прихватили наш програм, имали смо дио Хрватске са српским пучанством који се није бунио, имали смо предсједника савезне владе, имали смо генерале Хрвате, па чак и неке Србе који су били спремни с нама сурађивати..."
(Увјерење да се рат могао избјећи, Бољковац неће промијенити касније тврдећи да "рат није био нужност, него ствар договора, а крајњи циљ је била подјела Босне и Херцеговине", због чега се ушло у "рат по сваку цијену", изјавио је, између осталог, недавно "Политици" Бољковац, који сада пише мемоаре. - Пр. М. М.)
На неком "стратегијском" нивоу, по резоновању аналитичара "Хрватске љевице", рат је имао два важна циља: "Подјела Босне и Херцеговине и етничко чишћење", названо још и "хуманом размјеном становништва".
Слично резонује и предсједник Хрватског хелсиншког одбора Звонимир Чичак у свом обраћању Удружењу књижевника Мађарске у Будимпешти, о чему пише лист "24 часа" у броју од 20. марта 1998. Он истиче да је у сукобу у бившој Југославији "приређен један крвави рат ради опсесија двојице појединаца према којима је Босну требало подијелити, а она се могла подијелити само ножем, и никако другачије".
Планирани злочин
"Када би 'мерчеповци' и њима сличне групе били само изузеци и криминални ексцеси, онда би то исто Врховништво, што год та ријеч значила - још јучер против њих подузело одговарајуће кораке... Врховништво, међутим, шути. Тако се цијели овај рат подвргава темељној редефиницији која ће његову ,светост' озбиљно довести у питање.
Превише је масовних смрти недужних људи, безобзирне пљачке и мучења, и превише је шутње државе и јавности, да човјек себи не постави питање: Није ли то све заједно био један смишљени, планирани злочин?" Тако завршава свој осврт на минули рат у Хрватској лист "Хрватска љевица".
Хрватски листови "Ферал трибјун, "Национал", "Хрватска љевица" и неки други доносе извештаје и сведочења о злочинима Мерчепове групе (16 припадника МУП-а) у Госпићу, Пакрачкој Пољани и другде.
"Ферал трибјун" од 8. рујна 1997. године преноси сведочења припадника Мерчепове групе. Игор Миколе за акцију у Госпићу казује:
"Када се полазило у акцију, наређење је обично гласило: без заробљеника и све спалити! Миколе се сјећа да су један Нијемац, кога су звали Саша и један Босанац који је живио у Њемачкој, тукли заробљенике, бушили им уши ножем те тако долазили до имена осталих особа које су биле интересантне. На тај начин би се стварао списак особа који би се дао на увид Томиславу Мерчепу...
Он особно је, колико се сјећа, убио 5-6 доведених заробљеника... обично су заробљеници копали раке за оне који су тог тренутка требали бити ликвидирани... Једном приликом видио је у затворском подруму у Бујовици 11 убијених људи. Те људе су убили Миро Бришевац, Пико, Саша Aнтић и Тончи Јургец.
A онда су о смрти Саше (Aлександра Aнтића који је био Србин) одлучили Мерчеп, Бранимир Главаш, Стипе Спојић, Звонко Трусић, Миро Бришевац. Егзекутор је био Миколе, што је, по његовом мишљењу, била провјера колико је послушан и спреман да изврши наређења. Да то није учинио, мисли да би он био сљедећи на реду".
Мирослав Бришевац сведочи:
"Из комби возила изводили су по два заробљеника, доводили их до самог улаза у подрум куће и пуцали по њима... Бришевац у исказу (пред инспектором Илијом Залотом у Загребу 23. просинца 1991. године) вели да на мјесту догађаја, у селу Бујевици, није било посебне наредбе да се пуца по заробљеницима. Све се подразумијевало, видио је шта други раде, а онда се и сам прикључио, да не би био он тај који није судјеловао, што би по његовој процјени могло бити штетно и по његов живот".
За двојицу заробљеника из Госпића Бришевац прича:
"Одвезли су их комбијем на пут између Госпића и Оштрија, а негдје на пола пута зауставили су аутомобил над некаквом провалијом... извели су прво млађега, довели га до провалије и сви из разног оружја (њих шест) пуцали у њега, а како је пао на самом рубу гурнули су га у провалију. Послије тога изнијели су старијег заробљеника из комбија јер није могао ходати од добијених батина, поново су пуцали у њега, а након тога га гурнули у исту провалију".
Муниб Суљић (припадник МУП-а Хрватске) у вези са одвођењем људи са загребачког подручја изјавио је:
"Све наредбе у вези са провјерама станова, одузимањем оружја и одвођењем особа из станова с подручја Загреба издавао је Звонко Трусић који је цедуљице с исписаним подацима остављао у канцеларији павиљона 22 на Загребачком велесајму. Онда који би први дошао у канцеларију, добио би од њих ту цедуљу и морао је извршити тражене провјере. Ухваћена је и извјесна Марина у Ријеци и доведена на Велесајам гдје је испитивао Џемал Палош. Након тога је изјавио: Тата (Мерчеп) је рекао - за Пољану. Причало се да је Маринин отац припадник КОС-а и да је из тих разлога треба ликвидирати".
Пљачка и тортура
Небојша Ходак се вратио из Минхена, где је са Милошем Савићем крао по трговинама.
"С Миколом хапси Миленка Чукановића, код којег наводно проналазе шајкачу с кокардом и молотовљеве коктеле. Чукановића испитује и убија Павао Млинарић који је Ходака прије водио да краду по иноземству".
Бранку Велагићу, Србину из Кутине одузели су камион, аутомобил "мерцедес", мотоцикл "јава", трактор ИМТ, телевизор, видео и пола килограма златног накита, што се све скупа процјењује на око 200.000 ДМ. Више пута је мучен у затвору у Пакрачкој Пољани. У исказу инспектору у Загребу он описује тортуру:
"Наредили су му да се скине, те узели пендрек који је био направљен од кабла за струју и тукли га по цијелом тијелу. У једном моменту човјек са брковима угурао му је пендрек у дебело цријево, што је јако забољело... тукли су га чиме су стигли... Поред њега на сличан начин малтретирани су и остали који су са њим боравили у Пакрачкој Пољани... Једне ноћи око 2-3 сата ујутро из те просторије га је извео неки Томи и увео у другу просторију. Одмах су га почели тући, а Томи га је снажно ударио шаком по лицу и сломио му чељуст. Након тога скинули су му горњи дио одјеће, те је он морао мирно стајати, остали су га држали, а Томи је узео нож, те га неколико пута ножем засјекао у предјелу лијевог и десног пазуха".
(Наставиће се)
